Prosvetni glasnik

дух наставе

в практике. Закони прописују до ситница правида", ио којима гимназијски ученици вмајуда се „владају." Тасе „правила о владању ученика* читају -ђацима, да их знају и .да им се покоравају", па се обично прилепе на зид, те да су увек деци пред очима. У н,има се помвње често и оно, што деци самој никада не би ни падо на иамет да чине. А да кроз све тачке „провејавају речи : „ученици „морају, „не смеју", „забрањује се", итд. то се разуме и по себи. Тај дух сада одређује у неколико и наставницима положај 1! однос њиов сирам деце. Наставннци нису више васиитачи у строгом смислу те речи, већ тумачп и вршиоцп закона и школски званичници. Званичник сада има да буде званичан", и што мање интимности и при иатних одношаја према деци а иише „озбиљиости и „строгости", и тачности у вршењу закбна и свих наредаба и нрописа. И од тога часа Је наставник у таким приликама пола наставник а пола полицајац. Сада, да се врши нолиција школска како ваља, нотребии су помоћни „органи.* Отуда „цензори", или у новије доба „редари." Сваки разред има свога цензора или редара, који ,пази на ред", и заиисује „немирне", те их иосле доставља вишој власти на даљи иоступак. А више власти чине „по закону" гата ваља... 0 казнама ево да видимо шта можемо наћи у извештајима. Кад сумирамо све кажњене ђаке у једно износи број ареко 300. Разуме се, да је свуда у нижим разредима више кажњавано, но у вишим, већ и ио томе, што је у пижим разредима и ђака више. И тако на први разред највише казнп долази. У дотичном броју школа било је, у округлој цифри до 900 ђака. По томе дакле сваки је треИи ђак кажњен. Још треба знати, да су ово казне, које је нроФесорски Савет изрпцао. А да је мимо ових било јоит и Других, омањих, које су сами проФесори изрицали, то се и по себи разуме; то видимо п из већине извештаја, а најбоље из извештаја директора ваљсвског, који вели овако; «У свима номенутим случајевима (у којима Је Савет изрицао казну) једина је казна била ^атвор, пошто су мање казни директори и чоЈедини ироФесори сами досуђивали, и тек к ад то пије помогло нрнбегавало сезатвору■"

ивасПИТАња 347

Но о њима нитч је вођен нити је поднесен рачун. Кад би смо дакле и те казни урачунали, којих је без сваке сумње много више него оних, које је Савет проФесорски изрицао, опда би циФра казнп свакојако премашила број ђака. Даље пада у очи још и то, што је у понеким школама било врло мало казни, а у другима врло много. УВаљевује нпр. на 78 ђака било 80 казни, а у Г. Милановцу није кажњен ни један ђак. У крагујевачкој гимназији пуно ђака (преко три десегине) кажњено је по више пута. Интересантно је још, да се на неколико места међ казвама још помиње клечање. Дакле опо, што је у основпој школи већ приличио пзбрисано траје још у гимназији! Даље, било би занимљипо знати, за гита су ђаци кажњавани, те према природи самих кривица да се може судити о моралу у ђака. Но о томе имамо само опште и неодређене појмове : „немир", „неред," „неиристојност", „неучење", „неморално владање", „задоцњавање", итд На једном месту се само помиње „пушење у школи и око ње." Да сноменемо још, да је око десетак ђака „одлучено за време" или без нрава на иснит због изостанака. Ето то је о казнама. Иа шта видимо из њих? - Видимо на кратко то: да нам оне у опште не говоре добро о васпитпој страни ио гимназијама, и то баш о ономе делу васиитном, који је чисто духовни и дисциплннски, и на који је и Формална Педагогија обраћала највећу и скоро сву своју пажњу. Најносле, о ономе у трећем нитању: о одношајнма деце измеђ себе, о жпвљењу њином међу собом, још мање имамо извештаја. То је унраво у нас нешто о чему се, као што се види, још не води никака рачуна ни у раду ни у званичним рачунииа. То је у нас нешто извап васпитања, изван задатка школииога. Што се школе (и наставпика) гиче како живе деца међу собом? А то је тако важна ствар, на коју ће погање развијено и усавршавано васпитање, обратити највећу иажњу, пажњу исту толику, колпку и настави, већу него ономе у другој тачци. Управо то и јесте оно уже васпитање у правоме смислу. Навикавати децу да живе заједничкп у миру и љубави, да заједно раде и живе брагски, без потребе силе и власти, 44*