Prosvetni glasnik

348

ДУХ НАСТАВЕ

И ВАСПИТАЊА

без морања с иоља, но по чистим побудама изнутра: то је идеал моралнога васгштања. И одиста, кад се један разред оснонне школе може удесити да живи годину дана без 9 цензора", без казни и без нкаке свађе; онда то није добар знак за васнитање, кад се тако не може удесити и живот одраслих мдадића по гимназијама.... * Сумирајмо све ово о васпитању. Јасио нам је, да васпитна страна по гимназијама није ни онако заступљена као наставна. Јасно нам је, да би смо скоро могли рећи, да васпитања у нравом смислу није ни било. Настава, негде по садржини својој, негде по методи, а негде и по садржини и методи, није била така да васпитава. Вештине, које тако претежну важност имају за васнитну страну, бчле су силом и заступљене, па и то што је из њпх ушло, више је имало карактер „учења", него веџбања, више памћења или Форме, него рада и опога што Је права задаћа веттинама у васпитању. А оно друго васпитање, оно што је Формална Недагогија и рачунала до скора у васпитање, као једпно, то јест, оно што се чини за духовно а нарочито морално образовање ван наставе саме, то скоро није цикако нн ушло у гимназије. Њега заступа регула и сила. Тело је са свим изостављено, а дух је за себе, одвојен, развијеп, и то скоро само речима и знацима , који обележавају оне појаве, које би дух имао да разгледа и нрима. * * * Кад цело ово излагање прегледамо у једно, кад све што смо нашли и о настави и о васпптању по гимназијама скуиимо заједно, онда нам излази ево ово: Као што смо у наиред могли мислити, да ћемо и у гимназијама наћи све оне мане, од којих болују и основне школе, ма у којој мери, и ма у ком облиау, тако смо одиста ц нашли готово све оно, што смо нашли и тамо. Као што смо видели код основних школа, да је, благодарећи Учит. Школи и новијој струји, млађи нараштај унео нешто жпвота у наставу, и истинскога васпитања у школу, тако смо п овде, по средњим шко-

лама, видели, да су млађе снаге унеле више праве пауке, а с њом и промену мегода п шире и дубље погледе на наставу саму и задатак школин. Али, као пгто смо тамо вадели главни тип наставин: механизам н Формализан, тако исто и овде у главноме налазимо обоје ово, и то, у колико мање механизма, у толико више Формализма. 11о ступњу свога развитка наше средње школе не стоје тако ниско. Шта више, оне стоје више, но у неким нанреднијпм јевропским државама, које своје развиће нису нн нретрзале.') Избр^сале су млоге чисто Формалнстичие предмете, а унеле нрплично реалних. Класицизам Је уступио много места егзактним наукама. Оп сам тек животари. ') У Немачкој нмр. гимназије стоје много ниже. То су чисто „класичке" гимназије, још на оном ступњу на ком су биле у средњем веку, за време. сколаотичара. (Јам Лагиаски има голико часопа, колико сие нриродне науке скуиа с Географијом и Историјом и целом рачунском струком! К томе долази још и Грчки, који сам има три нута више часоиа но све нриродне ннуке. Кад се још узме у рачун Јеврејски, Енглески, Францескп, итд. онда се види, колики енорааа део часова односе само језицп. Тако се дотера, да сви буду снособни само за Филологију и чеиркаше по старим купусарама латинским н грчким, те ие би л' се како иарче мудрости тамо нашло. Тако се дотера, да поиони могу беседе да држе на латинскоме и рекјори можда нриступне говоре, али да се не зна ни како срце расгерује крв по организму, ни да се зна шта је муња и телеграф. Ја сам био иа испигима на неким предмегима и нисам могао да се начудим у каком се малом обиму предају ноједини предмети, и то баш они важнији. На ГеограФији сам мислио да сам у некој доброј нашој основној школи. Вугарску веселу бацише у Азију у Монголе. И да Немачка нема и другпх школа некласичних природне науке би у њој јаво биле изостале. Диже се п у њих јака опозиција противу оваких гимназија, али бадава; она хоће да буде «класичка земља", а конзерватизам је и онако веома јак, па иде врло тешко. — Ингереооваће читаоцс да им саоиштпм цео расиоред часова из појединих предмета (и то по новом зак. од 1882). Ево: 1. Религија 21; 2. Нелачки језик 21; 3. Латински 78; 4. Грчки 42; 5. Франчуски 20; 6. Историја с Географијом 31; 7. Рачуница с Матемагиком 34; Поуке из Природе 9; 9. Физика 7; 10. Писање 3; Цртање 2 (необавезно); 12. Јеврејски 6 ; 13 Енглески 6; 14. Пеиање 12; 15. Гимнастика 18; 16. Стенографија 3; (Под 12, 13, и даље су необавезни). Свега чини 210 часова. Подељено на девет разреда, износи по ЗО.часова недељно. Сам Латииски у свакој класи има по 8 и 9 часова, (а пре је било по 1 (ћ недељно....