Prosvetni glasnik

350

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

грдна разлика. Почињући са учењем Граматике мчтерњег језика, ми имамо велику добит већ и у томе, што смо велику количину граматичких ствари заједно с учењем говора научили у самом животу. Ако ли узмемо Граматику латпнског језика, ту ће нам бити све ново. Ми можемо научити и да читамо и да ииптемо на матерњем језику, а да никад пеузмемо у руке Грачатику, а међу тим ми нећсмо мо!:и разумети једну латинску реченицу, ако ире тога ниемо учили Граматику латинског језика. Оно, истина, учење латинске Граматике могло би се и изостанити можда, кад би нам се дала прилика да исто онако учимо латински језик, као што смо учили и свој матерњи ; али за то би требало да има из. весно друштво ко.је само латински говори, у коме би се ми налазили. А пошто тога нема, то значи да је немогуће створити онаку ситуацију за учење мртвих језика каква постоји за учење живих. и сви покушаји у овом правцу остају само као незгранни нокушаји и ништа више. Друга је ствар кад учимо какав жив страни језик, и то у земљи, где се он говори. Ту владају слични услови као и у учењу матерњег језика и слични су и ресултати и за граматичку наставу: у једно с говором ми учимо и Граматику тога језика. У осталом страни се језик најбрже учи помоћу Граматике, кад је већ снага схваћања довољно изошгрена — у старијим годинама. А зашто је овако, то је лако увидети. Граматиком се скраћује рад ; јер она много случајева посебних уоиштава, и подводи иод општа правила. Истина, граматичка су правила претоварена којекаквим изузецима, и тиме сејако отежава учење, али онет то не може никад бити разлог, због чега би се учење Граматике могло одбацити. СоЊе1 је учинио једаи свој, оригиналан, предлог, да се нри учењу Француског језика са свим изоставе правила о родовима, иа да ученик копира све име-

ннце пз речника, и да тако, без учења нравила о родовима, научи на намет која је реч кога рада. Са свим је лако доказати, да за овакав рад треба много внше да с* 1 напреже памћење, него кчд би се учила сва правила о родовима заједно са свима изузецима, и сем тога, ученик би и нехотично морао доћи на то да поједине случајеве уопштава, и тако сам себи правила ствара, као н. пр. да су апстрактне именице женског рода. Кад тачно иснитамо истинске кориети, које имамо од Граматике, онда ћемо тиме најбоље дознати, који је начин насгаве за њунајбољи. 1) С прнвом се захтева, да настава мора па првом месту управити свој рад на то, да со ученици поуче, како ће се грубљих граматичких ногрешака клонити ; али за то није потребно онолики грдни технички материјал, који је у садашњим граматичким учебницима. Простије погрешке, које Се чине у слагању именице и глагола, могле би се искоренити п без Граматике оним путем и средством, које смо раније наиоменули. И;тина, језик се може очистлти потпуно од свију леправилности граматичких, само систематичним и опшпрним учењем језика, у шта спада на прво место Граматика, као најважнији део, на онда С;штакса. Она пезнатна мањина, која од колевке учи ирар.илно говорити, можо за нужду и без граматичке наставе доћи до доброга владања језиком, али она друга гомила, у коју спада грдна већина, не може тим путем нравилно научити језик (односи се на Епглезе). Сампм слушањем човек се може свићи, да не чини иогрешке у извесним изразима, н. ир., да не каже „кућа су" место в куће су" него дКућа је" и т. д. али тежи случајеви, који поста.ју удаљавањем субјекта од глагола, као н нр., „цена за куће Јесу", тешко да се могу објаснити без граматичке терминологије. Тако има врло мпого рочи, које # ће ученик засебно правилно употребити, али чим оне дођу у мало сложеније. речепице