Prosvetni glasnik

в А С II И Т А Њ Е

КАО НАУКА

он неће свакад умети да уиотреби иравилан обдик од те речи, ако не буде учио Граматику. 2) По моме ишнљењу, и то је добра сграна Граматике, што учитељ први нут у њој добија нрилику да обрати иажњу ученика искључно на језик. Ја сам нанред наноменуо низ нредавања, која се чисто на сам језик као један засебан нредмет (одвојен од стварнога знања) односе, и којнма је цељ, да ученике сиремају за Формалну наставу овога нредмета н у оном времену, кад они нису још зрели довољно за граматичку наставу. Али ово су цредавања, која ја зазшшљам да треба да буду, а која још ннгде нису у овакој ностуиноети цримењена за језичну наставу. Учитељи нстина покушавају да изнађу згодан нут, како ће и нре оормалне језичне насгаве иоделити рад између језичних и стварних предавања. Али у опнгге до сада је врло мало нажње обраћано на структуру реченица у том иринр-мном стадијуму. и за то се ово ночиње учити тек кад настану веџбања у граматичким конструкцијама, те онда ученици буду нриморани, тако рећи, да науче. Граматика је онај иредмет, који нам одговара на нитање : како ми можемо ученике научити језичним облицима, не обзирући се на њихову стварну садржину ? А да ли је тако учење од користи, то нам иоказује одељак што следи. 3) Уиућивањем ученика да они нснитују састав, склон и саставне делове реченнце, ми их тиме оспособљлвамо у лакоћи, умешносгн, коректности комиозиције, и нојачавамо им снагу за језичне комнозицпје. Ми можемо ову врсту образовања и изоставити, али то можемо учинити само на своју штету. Вештина и умешност у стилу, нн на којн се други начин не учи тако брзо. За ово се нретиоставља и једпа граматичка фј т нкција, која значи више нешто, него голо избегавање ненодесних израза или ногрешака нротиву уобичајених језичних ствари.

А да доиета има једна таква Функција, то је већ напред наговештено. Обрада и познавање еквивалентних облика, што се могу извршити и без иомоћи Граматике, ностају у граматичкој настави као једна безусловна нужност. Само са свим механичкп еиетем реченичних конструација може без овога бити. Ово тврђење и но себи је са свим јасно. Оно се може овако објаснити. Замислимо једнога човека, који је догаао у ненрилику с тога, што не зна како ће извесно гледиште евоје да искаже. Ова тешкоћа долаза у нрвом реду због недостатка речи, иа онда због тога, што он нема довољно лакоће у саетављању (образввању) реченпца. Сад, како мп можемо овај последњи педостатак нопунити ? Без сваке сумње ми ћемо томе доекочити у неколико млогим читањем, али исто тако ми можемо тај недостатак отклонити на тај начин, што ћемо се веџбати, да реченице, које у језичнпм нредавањима долазе, расгављамо, сасгављамо н иредругојачавамо. Учитељи треба тачно да знају огромну важност оваких веџбања, иа да у овом иравцу удешавају и граматпчку анализу, т. ј. речи треба да се аналнзују с обзиром на њихове везе, на њихове Функцпје, као главних, сноредних или оних речи, које одређу.ју (воказују) квалитет ; па онда с обзиром на вредност за исказивање извесне мисли и у ноређењу с осгалим еквивалентним речима за исту мисао. На тај се начин ученици још унанред стављају у опу ситуацију, у којој се налазе кад морају нешто сами да искажу, или згодним начипом нредставе иисмено, н тако ово је као нека нретходна нроба за њпх. Делови говора и Синтакса, у колико ее она заним;', анализом реченица и склоиом (редом) речи, јесу они делови Граматпке, који стоје у пајненоереднијој вези са склоном реченица. ■1) Граматичка настава у многом иогледу обогаћава ученика и речима. Већ и само голо ионављање имаовај утицај, алпјош више