Prosvetni glasnik

352

ВАСПИТАЊ

Е КАО НАУКА

се ово врпш кад се дређе у област извођења и мењања. При извођењу наводи се грдна количина речи, и то се заиамти. Поређењем англосаксонских са страним елементима енглеског језика, ученик се веџба у усвајању (иамћењу) речи. Изучавањем корених и изведених слогова, јога се боље упознајемо са својим средствима за исказивање мисли, по што нам се ту иоказу.је какву важност има слагање речи. Овај део има и ту добру страну, гато је слободан од свију техничких тешкоћа и сваке иејасности, те с тога се и препоручује као најзгоднији почетак граматичке наетаве. А гато се тиче мењања, ту не остају без утицаја ни обележја, којима се показује број и род (код нас под. наставак. Прев.) речи ; то чини те ми добијамо впше лакоће да можемо у извесном тренутку брже унотребити и брже им значај разумети. Учитељи ће боље учинити, да не претоварују ученике сувигае памћењем тих обележја. По свима изглодима резултат ће бити успеганији, ако се при објашњавању самих нравила, онако узгред и снонтано обрати нажња на таке особине иојединих речи, јер том цриликом та се нотреба и сама роди. Сем тога овим с.е олакшава, да се уч>иик брже сети појединих имена нри образовању реченица. Мењање је у латинској Граматици главна тежигана тачка. Оно је једино средство, номоћу кота се могу разликовати делови говора. С тога је латинска Граматика много лакша него енглеска; она је више ствар намћења него схваћања. Кад би латински језик био наш (енглески) матерњи језик, а енглески један мртав језик, онда би се сматрало као право чудо кад би неко нредложио, да Граматика страног језика иретходи Граматици нашег матерњег језика. У којима годинама треба иочети граматичку наставу Многи ночињу увиђати, да је са свим неумесно, да деца од осам или девет година

ночињу учити Граматику. Искуство је морало уверити учитеље, да су тавви иовушаји узалудни и беснлодни. Покушавало се је на разне начине да се ова нас/гава уирости, те тако и за млађу децу нристуином учини. Предлагало се, да се почне настава овога нредмета с лакшим стварима, а теже да се оставе за доцније. На несрећу, оваке тешкоће стоје већ на самом прагу, у самом иочетку, иредмета, и обићи се никако не могу; јер чим се хоће да ночне с Граматиком оне су већ ту. Изосгавити ове тешкоће, значи изоставити граматичку наставу. Делови говора могу ее у опште само онде разуметп, ако се иотауно разумеју. Кад је ученик толико сазрео, да може објаснити : да је реченица састављена из субјекга и предиката ; да се иредикат неким нредметом доиунити може и да се субјекат објекат и нредикат секундарним речима могу ближе одредити — кад еве то ученик може разумети, онда се може ночети с Граматиком. Даље, требало би или бар добро би било да ученик разуме логичке појмове о индивидуалном, оигатем и апстрактном, јер од свега тога у великом зависи да ли ће он тачно иојмити именице п иридеве. Да би се раЗумео смисао односних речи, у које граматичари рачунају заменице, иредлоге и евезе, већ ј;е потребиа извесна Финоћа разумевања, која оиет зависи од иззесног доба зрелостп код ученика. По који пут се предлаже, и по свој црилици тако неки учитељи и раде, да се Граматика учи (иредаје) без учебника. Овај се захтев оснива на томе, што се сматра као да тешкоће не долазе толико од самог предмета, колико од тога, гато се он збије у извесне Форме на се после то отштампано утрани ученику у руке. Међу тим ово је са свпм лажан закључак. Оно што је у учебнику штамнано, то је исто оно што је добро » подесно да се усмено предаје, и ако се учитељ може јасније да изрази него