Prosvetni glasnik

474

РУЧНИ РАДОВИ У ОСНОВНОЈ школи

години, када је после ирелазних година 13 —14 -те кадра да правидно схваћа она научно васпитна начела, која и чине задаћу те школе. По нашем мишљењу желети би било, у инторесу родитеља и ученица, да учениде не излазе из школе пре 17 године ; тада би код младих девојака било много мање чаме („скуки"), празннх сањарија п заноса, с једне стране, а с друге — свога рода ^еК-зсћтегг-а. На иоследњем педагошком збору у Берлину, на коме је био и министар народне просвете, од 5. до 7. Ок-

тобра 1886 године, министар је казао да је Когта1-Бећгр1ап 1иг (Пе ћбћегеп МаЛсћепвсћи1еп, (ВегНп 1886) само пројекат, који се даје томе збору на решење. Збор је једногласно решио, да све више женске школе у Пруској треба да имају 10 разреда, учинпо је неке измене у распореду предмета по разредима, дао опште упутке за предавање свакога предмета и, на послетку, понравио неке нетачности и противности. Тако су пруске више женске школе, бар у погледу научно васнитном, дошле најзад до потпуног јудинства.

(Свршиће ое)

РУЧНИ РАДОВИ У ОСНОВНОЈ школи ПРВИ ДЕО иогордЈс^са разв г л;та.к насгаве у РУЧНОМ РАДУ

(Наотавак)

Одмах послс рођења детејеглуво, слепо, без опажања мириса, не распознаје нпкакав укус, па нема ни за пипање никаког нримећавања. Изнајпре дете не разликује еиотлост од мрака, а камо ли да може да разликује један предмет од другога. Исго тако оно не разликује ни гласове, шта више, оно и не иримеКује у опште никакав глас. Путови, кроз које се оваки и сви остали утисци пипања, укуса мириса, — добијају, још су затворени. Алн чим дете ступи на овај свет оно се излаже и уплину његовом : покрети ваздуха дејствују на његово уво, и тако нрокрчују пут мозгу ; светлоет дејствује на око, и отвара га за примање утисака и спровођење тих утисака у мозак. Исто тако бнва и са другим чулнма и чулним органима. После неког времена, дете већ види, јер разликује светлост од мрака ; и тек после тога долази време, кад оно почиње разликовати један предмет од другога. Најпре дете није могло ништа да чује, а после неког времена оно већ примећује јачи глас, али и ништа даље. Треба још неко време да прође, па

да оно може приметити и разливовати јачи од слабијег гласа, а још доцније да може разликовати умиљат глас од обичнога. Још доциије од тога долази разликовање нижег и вишег тона и нромена нзмеђу њих — песма. Треба ли нам каких доказа и за то, да дете изнајире само неколико предмета познаје, само неколико гласних (звучннх) разлика примећује, и да се оно у оба та правца, као и у утисцима „представама, коједобија нреко других чула, постепено богати и тако проширује своје знање, и тим начином развнја свој дух? А иде ли с тим упоредо и развијање ручне умешности ? Потпуно тим истим редом и упоредо са развитком чулним и развитком д/ха, иде и усавршавање ручае окретностн и умешности. Први покрети руке са свим су инстинктивни, ненамерни; они су органска потреба детета п врше се пз најпре без његовог суделовања. Тек доцнпје, пошти се и у колико се дух развија, у толико и ручни покрети. постају свеснији, разноврснији и лакши. Из најнре су покрети руке са свим проста и мали, и