Prosvetni glasnik

НАУКА 0 БИЉНОМ ТКАН .у

81о1о§18сће РДап/епапа^оппе" узима ове енстеме. А. Системи за заштиту: I. Кожни систем (епидерм, алута и рнтидом). II. Скелетни систем (= механички систем: дика , дпбриФорм , коленхим п склеренхим). В. Системи ва храневе. I. Аисорициони систсм (епиблем са кореновим длакама и т. д. II. Асимилациони систем („хлорофилни," палисадни и сунђерасти иаренхим). III. Систем за ировођсње (корен и сржни паренхим сржни тракови, васкуларни снонићи осим ликиних и т. д. IV. Систем резерве (садржаоди резервне материје и т. д. V. Систем з а ветрење (ваздушни интерделулари са својим излазним отворима стомама и лентицелама). Но и физиолошки прпнцип, ако се искл>у чиво примени, тако је исто неподесан као и нринцип историјског развића. Јер многе ћелиде и ткања не врше увек једну извесну радњу, иећ често пута врше више разних радња; често пута де се радње тешко изналазе, па су кадкад непознате или пак сумњиве. — Физиолошки системи ткања лишени су пре свега очигледности, јер им се основни карактери могу показати тек нарочитим експериментима, па за то нису употребљпви за дескритивне цељи. Најбоље је посматрати ткање не са једног већ са свију наведених гледишта и грунисати их према потреби. Свакојако овим путем долази се само до једног еклектичног система, који, према постављеној цељи, од разних својетава ткања избира једно и то оно које је понајзгодније, да би се добио један цреглед. Међутим најпростија и најпрегледнија класиФикација ткања оснпва се на чисто морфолошким односима већ развијених ткања. Код биљака са лишћем, стаблом и кореном поједина ткања јасније се разликују међу еобом евојим различитим облицнма но код Тћа1орћу1;а. Тако н. пр. на сваком листу налазе се три разна облика ткања: спољње ткаае (кожно), врвчано, из кога с\ састав-

љени лисни нерви и најпосле основно ткаве (једнолика ћелична супстанца). Та се три разнаткања разликују и код стабала чкорена. И Сахс је ткања оних првих биљака поделио на: кожно. основно и врвчано ткање. Ткање Тћа1орћу1а, које осим своје простије грађе, показује још неке особпне, треба засебно нроучавати. Али и код свију нрвих биљака није се свуда подједнако јасно извршило диФеренцисање ткања. Најниже биљке ове категорије — Вгуорћу1а — чине у овом погледу поступни прелаз ка талоФИтима. У талусу најнижих хепатика губе се разлике између кожног, основног и врвчаног ткања; докле је иак код виших талоФИта у неколико већ наглашено унутрашње ди®еренцнсање. Негели дели сва ткања према развићу у две главне групе: деобно или творивно (меристем) и трајно ткање. Кожно, основно и врвчано ткање дошло би у трајно ткање, које иостаје нз деобног. Деобно ткање састојн не из ћелица, којесе, не увећавајући много своју занремину, живо множе деобом, иа Једне од тих нових ћелица и даље се тако исто понашају, докле друге ирелазе у трајна ткања, која више не служе множењу ћелица већ другим физиолошким Функцијама и према њима добијају извесне стољашње облике и извесну унутрашњу организацију. — Обичан Је случај, да се може лако одредити, да ли је једно ткање меристем или пак трајио- Али ииак између меристема и трајног ткања не постоји јасна граница. Има трајних ћелица, које у младости деобом у својој унутрашњости образује нове ћелице. које одмах прелазе у трајне (тако поједине ћелице, из којих се састоје ситасте цеви, деобом образују ћелпце пратилице). Али није редак случај, да се трајне ћелице могу са свим преобратити у меристемске, и отуда се са свим јасно види, да нема тачне границе између трајне и меристемске ћелице, па по томе ни између трајиог и меристемског ткања. Даље се ткања могу поделити по облику и узајамном положају појединх ћелида, које улазе у састав ткања. Ту се разлјћгује. а) Просенхим (просенхимагично'или кончасто ткање). Састоји се из. узаних, дугачких, вретенастих или кончастих, на оба краја