Prosvetni glasnik

РУЧНИ^РАДОВИ У ОСНОВНОЈ школи

у потпуној сагласности са животом; јер она спрема за живот, и тако га развија. Духовно и тедесно образовање иде ц у шкоди са свим упоредо , као што је ишло и у родитељској кући, и као што по самој природи и мора бити, кад се спрема за живот ; јер живот не еастоји се ни само у духовном нити опет само у телесном раду, него и духовном и телесном. Докле школа овако спрема народни подмладак, дотле. је она н прави израз истинских нотреба и правог живота, и по томе јој је и основа здрава и чврста; она дотле, и само дотле, врши свој задатак како треба. Али римска школа не остаје на овакој здравој основи. У рпмском друпггву завлађује поквареност, преузима све више маха презирање рада, и све се јаче развија раскош, а с њиме и свакојаке сграсти. Цео друштвени живот удкра страннутидом, па и школу повлачи за собом. Школа удара другим правдем. Она више не оружа омладину врлипама и спремом за грађански живот, као што је нре чинила , него-сие то све више занемарује. Оне врлине, опа снрема за грађански жипот, коју је школа нре давала омладини, сад се више ни у друштву не цене и не уважавају као пре, па нп школа се више не стара о њиховом развитку. Томе је> свакојако , п сама школа крива. Она се је потпуно са променама у друштвеном животу кретала. Живот друштвени ударио је странпутицом ; политичке ирилике створиле су и изазвале извесне друге назоре и други живот у извесним класама, и школа се је одмах томе нокорила. Ово је школа могла учинити само због тога, што није имала никаквих идеалних тежњи и погледа, који би јој били вечити путокази у њеном раду, и не би јој дозволили да се баци у службу моменталних прилика и назора. Она би у томе случају сву снагу напрегла, да и друштвенн живот у томе правду упути, и она би била вођа животу, а не њој живот, и то живот једне друштвене класе, коју је социјални положај са свим одвојио од правог пародног жнвота п свега, што је за опстанак једпога друштва потребно. Тек по што је школа овако застранила ц одвојила се од правог свог задатка, по што је престала хармоннрати са потребама народног живота , и одала се у службу једне

6 19

класе , коју је нривилегисан положај ослободио од сваке бриге за животне. потребе, тек тада усгају поједини римски научари, и захтевају, да се школа врати на оно земљиште, на коме је у ночетку била: да снрема омладину врлинама и радом за корпстап и поштеп жинот у друштву. До тога времена није било пикаке педагошке теорије, по што је школа у ирво време свој рад удешавала према потребама живота, а живот, опет у оно доба , био ј? на врло здравој и јакој основи, те према томе је могао да нослужи као крајња цељ образовања. Међу научарима римским, који су иротпву изопаченог школовања подизали глас, и захтевали, да се ири образовању више пажње обрати на развпјање добрвх врлина, и на спрему за практички живот, нрво место заузима С енека (рођен 2. год. посде Хр., а одузео себи живот 65 г.) Као основу за део живот у друштву , па и за васпитање, Сенека захтева, да се узме нређашаи жпвот Римљана, и на тај начин он се нада, да ће се она велика поквареност, која је у његово доба овладала друштвом, искоренпти и уништити. Ири образовању, он хоће, да се пази на индивидуалне особине ученнка. Цељ дедом васпнтању омдаднне, треба да буде спрема за живот . У ту сарему Сенека узима и духовно образовање, као и сарему за арактичке радове у животу. У омладипе треба да се развијају добре грађанске врлине, које су за ноштен живот у друштву потребне; али с тиме треба да иде и учење онога, што ће се у животу моћи корисно употребити. Омдадина не треба ништа да учи, што се не може корисно за грађански живот ирпменити, за то захтева Сенека , да се из школе све избаци, што тој цељи не служи; јер школа не може имати другог задатка, него да развија код ученика оне снаге н способности, које ће му за доцнији грађански живот бити од користи. Ако омдадина учи у шкоди многе ствари и нрикупи много знања, а ие могне послужпти за примену у практичком животу, онда ће тако образовање бити варљиво и привидно, опда школа није спремала учени .а за живот, него за школу. Отуда је после постада она латннска изрека поп зсћо1е, зеп иМае сИзсепАит езI: не учн се за школу, него за живот. Сем тога и Сепека, као и 78*