Prosvetni glasnik

6 20 РУЧНИ РАДОВИ У

Содон, сматра образовање за рад, образовање и спрему за практнчки живот као први и најважнији услов за народно благостање, и као најчвршћу основу за морални развитак. С тога он веди , да без рада нема никаке доброте ни племенитости међу људима; јер „племенити духови радом се хране" вели он. Од осталих римскнх научара, који су и педагошка питања расправл>али , вредно је ,за споменемо Јувенал-а , који поставља као цељ целом васнитању „здраву душу у здравоме телу," и на тај начин захтева упоредно неговање п развијање свију човекових снага, како телесних тако и духовпих, ноказујући у исто време везу и зависност свију човекових способности у њиховом развитку , па и у опстанку. Ову је идеју доцнпје Аоке (рођ. 1632, умро 1704) узео као идеал васпитања, и показао велики значај физичког образовања, које је у целом средњем веку, па и у његово доба, било са свим занемарено, услед изопачених иогледана човечпји живот на земљи и његов ноложај према религији. Хришћанство. Школа првнх хришћана била је као и она , преко које је и Христос своју науку распростирао: проповедање и обавештење народу у свакој ирилици нод ведрим небом, на тргу, у пољ-', на улици и свуда, где има по више људи. Материја за ту школу била Је Христова наука. У иочетку су ове проповеди слушалп само одрасли, и на тај су начин запајани идејама и врлинама, које је Христова наука хтела да развија код људиТим нутем утицали су и родитељи на своју децу, и уводили су их у нову веру. Христова наука упоси друге погледе на све друштвене односе, на и на односе деце нрема роднтељима, и тако врши велики уплив и на домаће васпитање. Још у ирво доба хришћанства, сви одрасли, који су хтели да пређу у Христову веру , најнре су поучавани и обавештавани у науци Христовој, па тек, по што су се на овај начин упозналн са најважннјим стварима из Христове науке, моглн су се крстити (то су били „оглашени"). Ово је бида као нека врста Хришћанске школе за одрасле,

ОСНОВНОЈГ школи

а из овога су се доцније развиле и хришћанске школе т децу. То су такозвани катехуменати. У њих су примана и мушка и женска деца, иочевши од седмс године. Али и овде, као што је било пре код одраслих, цела настава и све образовање, ограничено је на религију. Деци је у најпростијем облику објашњавана Христова наука и правила вере, која су она требала на намет да науче. И цело то учење, ишло јеупитањима и одговорима, онако од прилике, као што су катихизиси за основне школе написани. Катехета (учитељ) је најпре обЈашњавао оно, што деца треба да занамте. а после их је проиитивао. Сем тога, у катехуменатима није ништа друго учено. И нрема томе, и овде нема никаког слободног развитка свију снага и способности код ученика, нити има каког уиоредног образовања. На самостално мишљење и па самосталан рад овде се није могло ни мислити, по што је ученик у целој настави морао бити потпуно пасиван; он је имао само да занамти оно и онако, како му се каже. Овоје управо била једна врста школа, која је ималаједини задатак, да децу уведе у Хришћанску веру. Све остало знање и образовање деце у прво Хришћанско доба, било је осгављено самој породицц. И према уметности, знању и другим друштвеним приликама, у којима су се поједини родитељи палазили, зависио је и цео развитак њихове деце: богатији су држади и домаће учитеље. Кака је била настава у родитељској кући, то нам је лако погодити. Онако, као што и наша данашња породица не учи своју омладину ничему, што нема вредности за живот, и онако псто, као што ни данашња породица не васпитава нити поучава своју децу само речима, него са свим упоредо са радом исто су тако радиле и хришћанске породице. Из ових катехумената развиле су се доцннје и више школе (Александријска школа), које су испочетка такође биле ограничене на религију, али доцније су узеле и остале предмете: прнродне науке, математику , филосоФију, Филологнју п т. д., и ако је у тим школама изучавање свију ових наука било на религијској основи. По томе су и ове виш,е хришћанске школе биле катехуменати вишега реда. У доцнијем времену ове с'у катехуменате замениле друге школе. Место њих постале