Prosvetni glasnik

760

О Н А Р О

д н о с т и

кад би се нашле једна уз другу неколико ведиких држава, које једна нрема другој не би имале никаквих обзира, никакве генерозности, него би само једна с другом неиресгано ривалисале, како ће једна другу надмудрити, п која ће имати важнији и претежнији положај у међународном склопу". Према опасностима које нам нрете с поља, при политичкој и веровној поцепаности нашој; како смо раскомадани, нисмо у једној државној вези, нити имамо јаког заједничког средишта ; при положају српскога народа посред већих и мањих ратоборних народа, а са отворенпм границама на све стране: потребно је више но икад, да не стојимо скрштених руку, него сви скупа, сваки на свом месту, да раднмо за добро своје уже отаџбнне и свега нар»ода нашег. Менп, коме је као наставнику у дужности да образујем нотоње нараштаје, мени се ваља обратити најпре васпитању, те у овом што долази поближе разложити, шта могу учинити настава и васпитање за неговање народног осећаља и родољубивог начина мишљења. Да васпитање дубоко утиче, да утисци, које нежна и утворљива душа дечакова и младићева добива речју и нримером љубљенога учитеља, суде често свему потоњем животу, то је опште прпзната истина, коју нико не пориче. А како би се српски дечак и младић наставом и васнитањем упутили, да своју отаџбину и српство воле, него све друге земље тако, да су готови, кад буду људи, за одржање њихово да принесу највеће жртве, шта више, у крајном случају, да положе за њих и сам живот свој ? Да бисмо нешто љубили и високо ценили, треба да га како ваља познајемо, те да га са његове изврсности можемо љубити. И у томе сриски народ, иоред свих својих слабостп и маиа, које не ћемо да поричемо, боље стоји од гдекојих других, имајући да покаже. велике народне особине, високе духовне и моралне заснове, леп језик и приличну књижевност, таку историју, и лепе и благословене земље. Треба само прави чо-

век, у коме је састављено тачно иознавање целокупнога народа, да се обрати примљивпм душама омладинским, са топло подржаваним одушевљењем за то, па повољни учинак не може и не ће изосгати. Први наставни предмет, е којим учитељ може скопчати буђење народног осећања п неговање родољубивог начина мишљења, и ако више носредно, то је наука о вери, која изврсно одржава народну целину и која је сама за се довољна, да одржава народ у скупу, који је ван државе или није у једној, као што видимо код Јевреја и у опште код источних народа, код којих је веровно осећање од нрироде јаче и живље, и који се не раз^ ликују толико по својој народности, колико по верп. Младежи ваља пре свега улевати ираву и топлу побожност, да сазна свету дужност, да отаџбину и народност ваља љубити као нешто Богом дано, које треба за извршење моралних задатака овде, и да је за њих готова, кад затреба, и на најтеже жртве. Тај задатак да богме да је лакши онде, где је народ или бар велика већина његова једне вере; али је много тежи онде, где је народ, као на жалост наш, подељен на три вере. Ми и римски католици стојимо истина на заЈедничком земљишту хришћанства, али по схватању истога раздвојени смо на две велике странке; а наши мухамедовци нису ни хришћани. Дотакох се најдубље ране наше народности. Шта да ради учитељ, коме је до тога стало, да у својим питомцима гаји народно осећање, ако хоће ту главну сметњу народности, не велим да уклони, јер то не може, већ што мање шкодљивом да учини % Најбоље ће учинити, ако не прећути и не буде крио нротивности у учењу и уређењу црквеном појединих исповести, које су ту, — јер то би претностављало немар, који је највеће зло. 0 друге стране онет не треба у том да нретерује, нити ваља да превиди она многа места, у којима се оне слажу, а особито не заједничку хришћанску основу,