Prosvetni glasnik

д н о с т и

765

језику исказан начин, како народ схвата ствари, речју његов ноглед на свет са видика од представа. С једне стране, множина речи показује обим његова духовног света ; а с друге етранС; граматички склоп очитује његов поглед на организам мишљења. По што је дакле језик дело укупне радње народнога духа, при чему подједнако суделују све моћи његове, од чула, па све горе до ума; то се у склопу свакога језика огледа сјајно, и у очевидним цртама, укупни организам народнога духа, његов духовни и душевни тип, и тако рећи састав и размер његових духовних заснова и моћи. У гласу и творби речи, у нагласку и равномерној благогласности (ритму), у простом изразу и нренесеном смислу (мета®ори), у облику и обрту мисли, и у вези мисли ставља се пред спољашње чуло, да је можеш чути и осетити, чиста, унутрашња, будући духов-на копија поједине особе, племена и народа. Еад су дакле духовне оеобине и стварање језика некога народа срдачно спојене ствари, и кад језик онаки, какав је изашао из народне индивидуалности, ради поново на том спојењу, унапређујући га и одржавајући; то је онда у језику најјача веза некога народа, и у гајењу језика нешто чим се народност најјаче унанређује. У језику се огледа човечји дух још верније, него у уметности и књижевности. И по томе, наставник ако хоће да подстакне и унапреди народно осећање у повереној му омладини; он нека гаји матерњи језик чим год може. Њему нека је уступљено часно место међу наставним језицима, као што то сад обично и бива. Али то још није све. Наставник у току наставе ваља да учини, особито поређењем, да му ученици добију јасно сазнање, којим је особинама њихов матерњи језик извренији од многих других. Тога ради нека покаже уверљивим примерима, како је наш језик основни језик и равноправни брат и једном и другом класичном језику старога века, како гсао таки

има много што с њима заједничко, у другим тачкама од њих одступа, а од чести их и надмаша. (Напоменућу само како смо се, уз новије светске књижевности, обогатили нојмовима на свима пољима живота). Још је важније норедпти језик срнски са шранцуским и енглеским. Ту је право поље, где родољубиви наставник своје ученике може расналити трајним одушевљењем за свој род и народност. Најпре нека објасни, шта је основни језик (синтетички, уобличајни) и чим се разликује од изведених (аналитичких, растворних), па онда нека многим примерима расветли: по чему је основни језик врснији од изведеног; нека покаже провидну разумљивост и лакоћу у творби речи; живу природну силу, која свуда провирује, и стаситу очигледност, којом је наш језик иодобан и за песнпгатво и за науку. Али није тога доста, јер као што рекох, што се баш у језику огледа јасно дух и дугаа и сав карактер некога народа, за то ће он местимице, где треба, народност поменутих народа (или Немаца и Италијанаца) конкретно на углед изнети. Он ће, да само нешто у кратко наговестиму почињући од гласовне системе, иоказати: како су у српском језику самогласници и сугласници у равнотежи; како многи самогласници, особито на крају речи, показују смисао за благогласност и чине те је језик иодобан за невање; како сугласничка спојења(') значе смисао за знаменито, и да се слаже унутрашње са спољашњим; гато у нас превлађује самогласник а, знак је такођер блогогласности, јасноће и златне средине; нагаа акцентуација ноказује ухо створено за музикуО;

ј 1 ) А у италијанском се сва тврђа сугласпичка спојења разнежено жртвују благогдасности као : Вегве м. Хегхив; А1е8зап(1го м. А1ехаа(1ег; То1етео м. Р1о1етаеив, и т. д. (*) Што у Немаца превлађује ветрно е, то по; казује да им дух све више иагиње апстракцији наклоност ка дугпм периодима значи темељан карактер народпи, нјто проднре у дубину ; на против,