Prosvetni glasnik

766

о н а р о

д н о с т и

у нас нема мутних гласова (б, и, и т. д.); не зовемо: тврдо ие и меко ие, него кажемо „бобу: боб, а нопу: поп" ; по граматпчгсом склопу, по употреби предлога и савеза судиће, како наш народ има смисла за разговетност и логичну јасноћу. Разуме се, да не треба сметнути с ума ни тамне стране српскога, ни светле туђинскога народног карактера., колико се јављају у дотичним језицима, јер ће само тако омладина добити нраво, на истини основано мишљење о својој народности. На срећу, срнски народни карактер, и ако није без слабости и мана, ипак има у себи толико поштовања вредног и врлог, да му се не треба бојати иоређења са другим народима. Ми, у томе и у другом којечем, можемо много научити од туђих језика; али у пуној свести о великим -^рлпнама својега језика, ваља да га држимо у части, и да се трудимо да владамо њиме све савршеније, у писму и говору, да би га и туђинци научили ценити, те ио њему судили о духу и карактеру, који се у њему исказује. Бацимо поглед на историју граматике. Не зна се, за сада, да ли је у старој словенској књижевности било друге какве граматике, осим грчке, општега дијалекта, (византијског), од Јована Дамаскина, у 8 веку, коју је на словенски превео Јован Ексарах (т. ј. патријархов изасланик), један од најплоднијих писаца за време словенског-цара Симеуна (893—927), приредивши је у неколико за потребу словенскога језика. Из ње су по свој нрилици учили Словени теорију о језику. У њих је јамачно сваки грчки час био уједно и словенски. По методу, који је и оно потезање и развлачење у начину писања, код многих књнжевника немачких, ноказује наклоност ка пропушгању и угодности ; нејасно и неодређено у изразу, знак је да нема оштроумља и јасних појмова ; мешање многих, често непогребних туђих речи, показује чежњу и претерану накдоност ка туђинскоме. Још к томе, Немци милују апстракдије, китнасто писање, љубе преко сваке мере сложене речи, до неразумљивости, и не знају писати популарно. данас сачуван код Енглеза, свако место нри превођењу беше им као нека проблема, где се најпре иитало : шта значи ? Али је носле долазило друго важније питање : како га ваља добро нревести на словенски? Ва време средњега века, сви учени људи писаху латинским језиком, осим Грка и Словена источне цркве. И најстарије хуманисге тежише да оживе старинско песништво и речитост брижљивим подражавањем на латинском језику. Тек но што језици и књижевности нових народа довољно сазреше, стадоше тражнти, да се песници и беседници не служе више мртвим језиком већини народа неприступачним. Тако иосташе народне књижевности на живим језицима. То се збило најпре код романских народа. Први учинише тако Италијанци, који су латинскоме језику најближи. Пре године 1512 није било игалијанске граматике. Те године издао је на свет Славонац Франческо РоНипго своје ,,Ке§о1е ^гапша^шИ (1е11а уо1§ - аг Нп^иа" 1 ). Дакле први оглед научне граматике „простога," а то ће рећи италијанскога језика, учинио је један наш сународник, Франо Срећковић, или по италијански Еог1ипи>! А прву граматику заједничкога језика српско-хрватског, написао је у Риму на латинском језику, 1604, паиии мисионар по турокоме царству, језуита Бартуо Кашић. под именом „ЈпбкЈшИопеб Нп^иае Шупсае," две књижице уједно, на 12-ини, стр. 191 — по дубровачким и далматинским писцима. Од словенских граматичара, пре њега беше само Словенац А. Бохорич (у Витембергу 1584), који већ говори о сродству словенских језика, — граматика Давовских ђака (1591), и Довре Зизанија (1596); а носле Кашића долази малорус Мелетије Смотрицки, најпре архиепискон нравославни а за тим унијатски, са својом граматиком грчкога језика (1615), и другом, старога словенског, (') 1С. М. 8аиег, ОевећЈоМе 4ег иаПепјвсћеа 1.и 1ега4иг. У Липиоци 1 88 3, стр. 28 3.