Prosvetni glasnik

7 72

О Н А Р о

Д II О С Т М

њих уетанова, развиће образованости и науке. У томе би дакле био назадак великих држ,авних нагомилавања." Мимо то, у Дугааново време није било каквога новог св. Саве и његове школе. Најзад, наш народ живљаше од вајвада на великом светском друму, па су се о њега закачавали и мимбхоци и најахаоци. Ну да је Душан којом срећом дошао на ту мисао, да оснује срнско свеучилиште, како је већ било богословског, нравничког и философског знања и књижевности, може да би точак српске историје друкчије засекао и минуо. — Где нема гакола, тамо се удара темељ — основнима; али где има малих и средњих школа (у оно време: манаетирских и владичанских), ту ваља засводити и покрити. просветну зграду великим стручним школама, које дају наставнике за средње и мале, књижевнике и научнике, свештенике и лекаре, чиновнике државне и засебне, техничаре и т. д. Шта вреди свеучилшпте омањим народима, нека нам покаже овај, један само пример. Кад у почетку овога века, 1810, пруски министар за јавну наставу, после несрећних ратова са Наполеоном I, прегну да оснује университет у Верлину, неки га нрекораваху за то, говорећи, да би боље учинио кад би нодигао још коју оружницу и тополивницу. Министар им одговори, да су и снеучилишта врло добри арсенали и тополивнице, само кад се како ваља удесе. А краљ пруски, Фридрих Виљем III. у уводу новог университетског статута вели : „Држава треба да надокнади духом, гато јој није дано у физичној енази, па за то је оснивање овог университета требало да будеједна од првих брига нри новом уређењу нруске државе." А сада видимо, да је то свеучилигате, поеле 76 година, једно од првих у свету, које се отима о првенство са најстаријим и најбољим етручним гаколама, а пруска је држава, место друге које, ујединила Немце и обновила немачко царство, предњачећи данас у многом којечем.

Јога бих желео истаћи нагае градове. У њима иостајаху, истина за мале прилике удегаене, али ипак ваљане грађанске уредбе и установе, и од њих се рашири елика реда и љубави к реду. Ту цветаху занати и вештачки занати. Доказ су за то, прво, они силни црквени заклади, које Орби у својим великим сеобама нренесоше преко, и који су сачувани у сремским манастирима;(') они су сведочанство српеке радиноети, вичности, љубави к уметности и побожности, а уједно и српскога богатства онога времена. Други је доказ српске радиности, гато су пресељеници сриски, из Орбије у Угарску, пренели собом тамо готово све врств заната и трговше. За сто и вигае година, у Угарској беху свакојаке занатлије и трговци већином Срби, тако, да су становници других народности нреписивали и преводили на свој језик њихове еснаФске уредбе и установе("). А шта да речем о нашим домаИим женским радовима, који еу данас предмет нарочите пажње по изложбама, и који ће нашем народу, ако Бог да, донети највећег признања и користи! После коначне пронасти народне држ.аве и њезиних одломака с концем 15 века, (оеим Црне Горе и Дубровника), јединетво народно кроз три века одржава сраска иатријаршија и самоуирава кнежинска и оиштинска, а свест о народности и заједници народној, сабори код црквава и гуслари. У другој половини лрошлога века укинута би и црквена самосталност, али после кратке потлачености диже се Србија, те победи и разагна своје угњетаче. Ти догађаји заслужују да се онишу, зрелијим ученицима по свим школама, особито опширно и топло, да би се, одушевљени великим и јуначким делима својих оцева и сународника из екорашње (') Гл. Опис њихов, од Валгровића и Милутиновића, у ((Старинару" за прошлу годину. (, ) Гл. Споменике из будимок^ и пегатаноке архиве, од проф. Витковића.