Prosvetni glasnik

6 Н А Р О Д Н 0 С 1' И

773

прошлости, показали гако исто издржљиви и храбри, кад затреба. — До .сад упућивах на светле стране српске историје, као најподобније да пробуде у омладини љубав к отаџбини и српству; али тим не хтедох да [ јој се не причају и тамније стране, несреће и заблуде народне. На против, кад се како треба схвате, могу бити и оне веома корисне за омладину, у колико осветљавају слабости и мане српског карактера, од којих омладину ваља одвраћати. Како су згодни за то раздори после смрти Душанове, за време и после Косова, и т. д., да се ученицима обрати нажња па наследну ману српскога народа, унутрашњу неслогу и поцепаност, прецењивање туђине, превлађивање одвојености (партикуларизма) и посебне тежње, а без подобности да смо одани и да смо готови на жртву за целину. До сад помињах само домаћу историју; али и иовесница других држава, која се предаје у средњим и вшним школама, може се употребити за наше смерове. Какве дивне цримере жарке љубави к отаџбини и слободи, и пожртвовања за њих, подобне да пораде на примљиву омладину, даје нам, између осталога, историја грчка и римска, различне словенске, пшањолска, италијанска, француска, немачка и енглеска! Како у том, тако и у другом погледу можемо од других народа научити. Тако се у Француским школама ради све, да се Француској омладини отаџбена историја прикаже веома сјајно и уверљиво. За рана се омладина привлачи да учествује у свему, што се тиче славе земаљске на пр. кад се прослављају велика јуначка дела францускога народа уметношћу, особито вајарством и живонисом, и т. д. Ми у том, и ако не можемо и не ћемо ићи дотле, докле иду Французи; ипак ћемо добро учинити, да историју својега народа ставимо омладиии већма на душу, но до сад, и да се прођемо свога немара и козиополитских назора. То би, осим других начина, могло

бити и овако, да се састави какав народни наметар, у коме би били заиисани сви важнији споменски и почасни дани нашега народа, на да се сваки таки дан и светкује кратким живим причањем догађаја и опоменитим говором омладини. И светосавска је светковина једно тако средство. Па и прослављање великих дела нашега народа вајарским и сликарским радовима, који би смештени били у најзнатнмјим средиштима српског и хрватског народа, не би нромашило учинак на душе, особито младићске('). Поред историјске наставе, кадра је и земљоиисна у срцима омладине да буди и потхрањује родољубиви начин мипшења. Тога ради ваља већма истаћи, но до јако, земљопис Србије, и српских земаља, или правије рећи: земаља, у којима Срби живе, те тако омладину тачније уиознати са особитим односима тих земаља, према другим земљама и државама, да би омладина земљиште нашега народа, које од природе већ љуби, научила и ценити са његових особитих изврсности. То је сад тим лакше, од како имамо земљонисна и народописна дела и раснраве од М. Ђ. Милићевића, Јов. Драгашевића, М. В. Веселиновића и других, нарочито је, кад се мало нрилагоди, згодан и за тај носао уџбеник проФ. Карића,(*) те сад наставник, ослањајући се на те списе, може говорити о положају нашега народа на југоистоку евронском, о свези између геологије и прорашћа са народним животом; како ти крајеви, иодобни за прорашће сваке (') Знам добро, да томе много којешта отојн на путу : што нисмо тако велнки и богати, и ш го немамо опако великог општег оредишта, као н. пр. Француска у Паризу. Али шта се и овако може учипити, то показују : Баварска, Бедгија, Грчка, Данска, Холандска, Португалска, Саксонија, Шведска, Норвешка, Швајцарска и т. д,, — па и наш некадашњи Дубровник, који беше унраво толики, колики је данашњи наш Београд. јер он (Дубровник) у највећем јеку свом пије бројио внше од 40.000 становника. г ) 0 Српска земха," — управо Српске земље, Земље у којпма Срби ншве.