Prosvetni glasnik

774

0 II Л Р О

д н о с т и

врсте, морадоше и љубав ка природи знаменито потпомоћи и машту пријатно распалити: те тако јасно показати наш задатак међу осталим народима европским, а тим отклонити штетне утицаје магловитог козмополитизма (светскога грађанства) или источанскога немара и равнодушности. Па ни општа карактеристика српскога земљишта не би требало да изостане, иетичући: здраву климу, до Шаре планине — средњејевропску, а одатле јужну, сухоземну и приморску; брда и равнице, ораћу земљу, пашњаке и шуме, обилност плодова разне врсте, многе пловне реке, приступачноот к мору на три стране, доста лепих, и ако не великих, али напредних градова. С друге стране опет ваља истаћи и ратоборне суседе и отворене границе, да би дечак и младић вредност земаља својега народа научили ценити и љубити више свих других земаља, али и да би знали, да треба једном да буду готови на заштиту своје отаџбине и јединства народног. А да би се у школи добивени утисци утврдили, препоручују се, после, као практично средство, нутовања по српским крајевима, на којима историјски знатне тачке заслужују особит)' пажњу, између осталога она места, цркве, двори, заМци, куле, развалине и т. д., које посе на себи тип велике српске прошлости. До сад говорах, како духу и души српске омладине ваља дати народни нравац. Али само то није доста; и тело ваља за то образовати. Јер шта помаже све одушевљење за народне добре стране, и воља да се, кад затреба, устане за њихову одбрану, кад тело није за рана ојачано и извежбано, да поднесе све трудове и тегобе. За то ваља школа да се побрине, као што махом већ и бива, за редовна телесна вежбања своје младежи. Гимнастика, која је сад већином по нашим школама заведена, чини не само да је тело свестрано јако и вично, него она својим веж-

бањем у врстању, и тачним извођењем вештачких еволуција, уводи у војну тактику, те с тога је најбоља приправа за потоњу ратну службу. У осталом телесна вежбања не треба да престану са изласком из школе. Младићи кад изађу из школе, ваља да наставе гимнастичку радњу, којој се мож.е додати још: гађање у нишан, јахап>е и борењв; а владе, у добро схваћеном општем и свом интересу, ваља да им иду на руку. Историја свих времена учи нас, да народи, који нису у стању снажно да ее бране, у случају каквог напада с поља, не могу да одрже евоју самосталност на дуже време, него та нре та после, блвају пленом својих ратоборних суседа. Еад школа тако или слично буде неговала и гајила народно оеећање, чим год може; кад власти и поједини родољубиви сународници, те у омладину засађене клице, буду нодражавали и потхрањивали још и у потоњем живогу; кад породица, општина, грађанско друштво, посебна држава и сав народ буду те клице развијали и нодизали, те тако јачали народни начин мишљења; на послетку кад се рано започетим и доцније настављеним телесним вежбањем сав народ учини подобан за одбрану: онда повољни усиех не ће изостати. Са старнм одолевањем, по ком наш народ и у сгаро и у ново време беше славаи, повратиће се међу нас и свежина духа, срчаност и одважност, и настаће нараштај, који будући без тесногрудог и таштог народног поноса, у пуној свести о добрим странама свога народа, другим народима не ће завидети, нити ће их притешњавати, него ће ревносно бдети над својом народном чашћу, и биће у евако доба готов, даје брани свим средствима, која су му у власги. Нека је двојици унанредилаца српске народности, седмо-столетном Сави и стогодигањем Вуку, вечита слава ! — (Слава им !)