Prosvetni glasnik

Година X.

СВЕСКА 5. И 6.

31. Марта 1889.

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ПРОШЛОСТ. СДДДШЊООТ И БУД7ЋН0СТ ИГИЈЕЕЕ пристунн0 пгедавање Др-А МИ "1А! 1А ј Ј о ВАНОВИЋА јзАТУТА ПРОФЕСОРА ЈАВНЕ ИГИЈЕНЕ И СУДСКЕ МЕДИЦИНЕ НА ВЕЛИКОЈ ШКОЛИ У БЕО-ГРАДУ.*)

Госиодо ! Мени је поверена часна дужност, да вас упозпам са начелима Јавне Игијене у теорији и пракси. Ја данас ступам у ту своју дужност, ади — за дивно чудо — не са оним обичним страхом ночетника, него, иа нротив, са неком особитом надом, уираво да кажем са пуним уверењем, да ми труд не ће остати без успеха. Није да се много уздам у самога себе, али сам сасвим осведочен, да ће важност, лепота и богаство самога нредмета надокнадити све оно, што буде недостајало мојим слабим снагама, и да ће — што је за иотнуни успех још много претежиије и одсудније — и вас одмах с почетка загрејати светом ватром — љубављу и одушевљењем — а то је добро уздарје за оне, који нолазе на озбиљан и трудан посао. Дозволите ми, дакле, да вас одмах овим првим предавањем упознам са главним основима нашега предмета: — да вам у кратко изложим суштину, обим, ирошлост и садашњост Пгијене, па да онда са те утврђене тачке заједпички промотримо неколико изгледа; који јој се — бар за овај мах — отварају још и за будуКност. Познато вам је, господо, да по данашњем: схватању и тумачењу-реч „Иги*) Држано 1 б. марта 1 8 88. ПРОСВЕТНИ ГЛАОШ1К 1889.

јена" озиачује засебну науку: —• науку, која изучава односе човечјег живота и здравља према спољашњем свету, и у томе тражи срества, како ће то здравље одржати, па — може бити — и унапредити. Игијена је, дакле, наука (и вештипа) о одржању здравља у целокупној природи човечјој ; она је — као што с правом вели Мишел Деви — „клиника здравог човека." Игијена извршује своју задаћу у главноме на два начина, па но томе је неки и деле. Еао наука испитује она индивидуалан и друштвени организам човека а у одношају са свима приликама, које на њих (обично и знатније) утичу. Тим изучавањем позна с једне стране иормалне односе и потребе тела (дакле све важније услове здрагљу, снази, напредовању и дуговечиости појединцаи друштва), а с друге онет порекло патолошким, болесним променама (дакле и нриродпе и створене (вештачке) узроке опадању, поболевању, па најносле и умирању). Из тих података изводи онда Игијена научна начела, по којима би се и појединац и друштво могли одржати здрави, снажни, папредни и дуговечни („Научна Игијена" или „Наука о здрављу"). Као практична дисциплипа или вештина примењује опа та утврђена, 1С