Prosvetni glasnik

122

научпа начела на сам живот човека или друштва, и на поједине прилике у н.ему, те их по потреби и извршује — било у интересу нојединца, било у корист целога друштва („Практичиа Игијена" или „Неговање здравља"). По себи се разуме, да та два огранка једног и истог стабла нису никад тако строго одвојена, него се непрестано пресретају, па по гдекада баш и сплићу. Практична потреба прави још неких разлика на томе пољу, и дели Игијену и даље. Где се н. пр. игијенска испитивања и њихови резултати баве само појединим особама и њиховим личним или особним својствима и приликама, ту се говори о „Приватној," „Л.ичној" или „Особној Игијеии". Гдегод се та игијенска исграживања или већ утврђене здравствене истине не даду извести и применити без авторитета и снаге државних власти, или макар без припомоћи и срестава које веће људске заједнице, н. пр. општиие, краја, земље и области — као што то бива, рецимо, ири грађењу водовода и канала, при регулисању река и исушивању бара, при подизању игијенских школа и здравствених завода и т. д.; — гдегод се игијенска питања тичу особа или устаиова, којима власт или заједница управља н. пр. где су у питању војници, аисеници, школе, јавне зграде ит.д; — гдегод је најпосле, ма из ког узрока у опасности здравље веће које људске заједнице н. пр. кад на који крај или које место навале заразне и кужне болести : — ту је дужност и државних и онштинских власти, да преко својих нарочитих органа свом снагом пораде око нроучавања самих прилика, које су наступиле, а поред тога одмах и око извршења нужних, игијенских мера. У таким случајевима може бити речи о „Јавној Игијени". Овде морам одмах додати, да је ова

последња подела, истииа, веома згодна и практична —• особито у целокуином склопу државне управе — али сасвим неприродна и науци противпа. Тешко је и замислити, а камо ли наћи нримера, где би човек био тако усамљен, тако апсолутно изолован, да никако не утиче на своје друштво и своју околину, или обратно : оиа на њ. Штогод се тиче појединог човека, то се, бар до иекле, дотакне, носредно или неносредно, и његове живе околине, дакле заједнице или друштва ; а опет све прилике, у којима се задеси друштво, утичу и иа иојединца, који живи у њему. С тога новија наука нерадо усваја ту врсту поделе, па и где је баш ћутке нризна и ирими (н. пр. у државној администрацији), чини то више из ирактичних обзира и иотреба. Још с мање научна основа говори се у игијеиској литератури сасвим засебице, рецимо, о „Војничкој", ,Догорској," „Грађевииској," „Занатлиској," „Моралној Игијени" и т. д. Већ по овоме, што до сада наведосмо, јасно се види, да је област Игијене веома пространа — т. ј. да су нредмети игијенског изучавања веома многобројни и разноврсни — а то је сасвим наравно. Живот човечји јавл>а се на много начина; потребе тога жлвота су тако разповрспе, а утицаји на тело из сиољашњег света тако чести и мешовити, да је научна Игијена све до скора била у великој неприлици, како да савлада или тек само да среди тако огроман и разноврстан материјал. Из тога хаоса избавила се тек у новије доба, и то једино тиме, што је из своје области искључила све оие повреде здравља и узроке њихове, који су сасвим ретки и необични; који наиђу као (несретан) случај; који постају механички; који остају локални; који брзо пролазе и никад дубље корена не захватају и т. д. Тиме је — истииа — сузила међе своје