Prosvetni glasnik

130

Шта вреди Игијена и њене устаноие, казују најречитије историја и статистика ратовања. Кад је Кир тражио видаре за своју војску, саветоваше му његов отац Камбизес, да боље узме „чуваре здравља" т. ј. да се постара, како му војници не ће оболети, „јер" вељаше он „ само са здравом и веселом војском даје се победити, а видарски иосао је увек тек нека врста крнежа". И Фридрих Велики имао је обичај рећи : Ко хоће добру војску, ваља да јој се иостара за трбух", а то значи: за храну и друге телесне потребе војничке — дакле за добро уређење игнјенских одношаја у војсци. 0 Кримском рату пошло је преко 350,000 Француза на бојиште, а вратило се само њих 255,000 пропало је, дакле, свега 95,000 људи. Од тога броја погинуло је само 20,000 а свих осталих 75,000 помрло је од разиих болести (Раиуе1). У рату „Сједињених Америчких Држава" ногинуло је само 10.000 бораца, а умрло је 42.000. Прве године ратовања (1861—62) беше целокупио умирање у војсци 67'6 в / 00 и то 50'4У оо од разних болести, а само 17'2 од оружја (Н. v. НангоуИ/). У последњем руско-турском рату г. 1877 -78 уништена је готово цела прва руска експедиција од 120,000 војника и то махом пегавим тифом - Ђурћнб ехапгкстаГдсну — (Г)г М1сћаеПз). У другом српско-турском рату

1877—78 г. изгубила је српска војска свега 2883 војника. Од тога броја погинуло је 895 а умрло од разних болести 1488. Од српске војске умрло је у томе рату од болести само 1'07°/ о (?) целокупног стања војника, а у кримском рату од Француске 27°/ 0 од енглеске 20°/ о (Д-р Вл. Ђорђевић). У Пруској војсци од 1866 године (рат за Шлезвиг-Холштајн) погннуло је 4450 војника, а умрло од разних болести само 6428. У Француско-немачком рату погинуло је (по нем. изворима) од немачке војске, где беше узоритих игијенских установа, 28,000 бораца, а умрло је од разних болести само 12,343 — дакле већ у полу мање.|— Ти бројеви јасно показују, колико се војске може сачувати добрим игијенским мерама при маршевима и у логору, и колико се може изгубити без боја, ако се само од Игијене — било са нехата или из штедње — и најмање закине. То исто ноказују и ови бројеви. Умирање беше : Руске војске 1867—8 год. 15 - 7°/ 00 Талијапске војске 1864—5 г. 13'4°/ 00 Аустријскевојске 1868—9 „ П'9 н / 00 Француске војске 1862—3 „ 9 - 2°/ 00 Пруске војске 1859—64 „ 6"5 в / 0() Виртембершке вој. 1850—4 „ 5 - 6°/ 00 Евронских војска нросеком. 10 - 4°/ ов Срнске војске 1841—70 г. 40'0°/ оо

(СВРШИЂЕ СЕ)