Prosvetni glasnik

ПГОШ.ШОТ, ОАДАШЊОСГ И БУДУЋНОСТ ИГИЈЕНЕ

123

области, али је у њих упела чисге и здраве односе. Повреде од удара, пада, оружја, страних тела и т. д.; иесретни случајеви од воде, ватре, муње и т. д.; отрови, који нису у обичној околини човечјој и т. д. нису — дакле — иредмети игијенског испитивања.

С Игијеном бавили су се готово сви векови и сви народи, а то је сасвим природно. Живот је леп и мио, а здравље га држи и слади, па је ли чудо, ако се људи још од прастарих времена стараху, како ће своје здравље сачувати, а свој векпродужити?.... У томе старању проматраху они све прилике свога живота и проучаваху, како се оне односе према њиховом телу и његовим нормалним обавама, а то ће рећи: како оне утичу на њихово здравље, — иа се према томе владаху („Самоника или Спонтана Игијена"). Та ироматрања множаху се из дана у дан, па створише временом читав низ искуством утврђених и оиробаних иравила за одржање здравља и живота, или тако звану „Емпиричку Игнјену Него обично није дуго на томе остајало. Нредањем ирелазаху носле та емпиричка иравила са колепа на колено, па што су дуже живела, то су, наравно, све више губила свој првобитни тип и значај. Од утврђена искуства и осведочене истине постаде временом прост обичај и голо веровање, а но гдегде онет религиозан обред и божја заиовед. Творци њихови (племенске вође, брамини, левите, аугури и т. д.) с њима то баш и смераху — јамачно већ с тога, што су као надмашнији духови и расудније главе морали увидети, да обичаји, веровања, религиозни обреди и божанска наређења лакше себи пута крче; боље приањају; брже корена хватају; и дуже трају: него и најмудрије поуке; и

најоснованија иравила; и најбољи светски закони. А кад је касније човечанство дошло још и до писмена предања и саобраћаја, онда се та игијенска искуства почеше и бележити, — дакле и књигом ширити. Наравно да се с почетка то чинило истим оним начином , који беше обичаи за усмена предања — дакле у облику народних обичаја и веровања, или у руху обредних нравила и божанских заповеди — и тек касније се смело приступити чистијим облицима: правој игијенској поуци (Ииократ), или наредби и закону светске власти (Солон, .Тикург, Цезар, Август и т. д.). Најпосле стаде Игијена на чврсто постоље праве науке, па од тога доба нађе још поузданијих путова да уђе у свет. На најстарије трагове Игијене наилазимо код ирастарог културног народа, код Мисираца. За њих се зна, да их је још 3500 година пре наше ере, пре Христа, (за владе краља Семемпса, Хезептова унука из прве династије) морио ужасан помор, па да су од то доба боље мотрили на своје здравље. Осем тога беше у њих још и ире тога веома много обичаја, наредаба и религиозних обреда игијенска норекла (као што је н. пр. обрезивање), а како их је сваке године плавио Нил, то их је невол>а рано била научила, како ће се бранити од последица поплаве по здравље, т. ј. рано их је приморала, да исушују, каналишу, дренирају, десинФИкују и т. д. — Персијанци и Миђани добише у Зеидавести читав низ игијенских правила, а Мнди опет имају у Мануовом законику проиисе о чистоћи и јелу (Мани II. 137, 211 и т. д.). Исто тако даје им и Сусрута у својој „Ајур-Веди" или „књизи о животу" (писаној у I. веку на санскритском језику) неколико врло лепих игијепских поука. — За Хинезе говори се, да. С У ј° ш У прастара времена знали и извршивали поједине начине предохране од 16*