Prosvetni glasnik

ИЗВОД ИЗ ГЕОГРАФСКИХ ПУТОПИСА

141

па и Флаше с вииом. Лице краљево беше пријатио, ма да се но њему још познаваху трагови од богиња. Очи краљеве беху лене и интелигентне. Изгледа, као да је веома иаузпмљив, да се у његовој земљи одомаћи и оснажи уметност и цивилизација, и ако његови дворани нонреко гледају на све што је јевропско, а јевропљане као да би им они све њихово имање иреотели. За тим је г. Обри пропутовао и покрајину Гала, где се свеколико становништво још находи на иримитивпом ступњу усавршавања. У многим пак окрузима све је сама сиротиња и голотиња. Кад се враћаше са научног испитивања месеца јупа 1885. године, нападе га иа путу једна гомила дивљих Сомала. Ну ои је ипак успео, да се избави, те кроз многе опасности и неповољности опет срећно стиже на приморје. Г. Обри не само да је геолошко знање о овим големим нокрајинама знатно проширио, већ је и врло важна геограч>ска носматрања извршио. 'Гако на нрилику оп је ироучио извор реке Хаваше и измерио дужину њезино)'а тока, и нашао, да износи на 804*760 километара. Исто је тако проучио и измерио реку Мугунуро, једну приточицу плавог Нила; поред тога још н сливове многих других река. Његово посматрање урођепичког живота и ироизвода ових покрајипа, без сумње ће с временом нобудити велике п пеоцењиве интересе. в) Америка 1. Вахамска Острва. Најновији званични извештај' британског гувернера Бахамских острва г. Бдапке казује занимљив опис ове дугачке групе ниских острва. Тај се онис засиива на паучним испитивањима инглескога ириродњака Гардинера. Он вели, „миогобројна

острва, која ову групу чине, више се находе па источноме или ветровскоме окрајку Бахамског-банка, и да до самих стена варирају у обиму Андроса, (на 160-400. килом. дужине, и 32 - 080—04.160 килом. ширине). Ова група острва обухвата у нростору на 43 хиљаде ингл. квадратни миља. Али се над водом издиже просторија само на 4400. Ова се острва врло стрмо уздижу из океанске дубине и варирају по 500 лахтера на 3. и око 3000 лахтера на И. и засечени су од подморских хридова око 800—1000 лахтера дубину. Она су постала од коралскога песка и шкољака које су се у стеиу упиле дејством кипте, која кречњак с горњих слојева раствара и за доње везује помоћу киселог канција карбоната. Ова се острва састоје из три различите врсте земљишта, и то: белог, црног и црвеног. 1>ело земљиште садржи кречног песка, а има у извесној сразмери и органских материја. Ова се земља употребљује за ђубрење њива, за сејање кртоле и за остало поврће. Црница је поглавито биљни хумус. Ово је земљиште врло плодно и свуда га има иа овоме острвљу, и још на по неким местима, тако званим „бананским руиама", и то у ириличпој моћности. Дрвено је земљиште најважпије и најродније од свега осталога земљишта. Оно се по своме саставу равна скоро са оним Бермундиним, јер и оно садржи велику количину оксида гвожђа. Ово се земљиште појављује у већим или мањим ко'личинама на свима осврвима, и обухвата иросторију на Еледтери и Кат-Исланду тисућима акра (ингл. мера која износи на 6000 ри®а). Један слој овога земљишта пронађен је испод степа. Постанак ове земље још није довољно познат ии исиитан, ну само је то извесно, да ово земљиште пе доводи своје норекло од подморских банака с тога, што се тако зем-