Prosvetni glasnik

ИЗВОД ИЗ ГЕОГРАФСКИХ НУТОНИСА

Ну ире кратвог времена Мојано је још и даље од Санта Круза на југ иутовао. Ресултат о свом путовању он је саошнтио аргентинској влади. Из извепггаја о овом нутовању да изведемо само оно, што би за геограФско знање најпотребније било. Цело друштво чињаху њих трииаесторица, а ескурзија трајаше трећину месеца. За време свога ранијег нутовања норучик Мојано походио је и аргентиско језеро и на Ј. 3. тога језера опазио је врло важно ушће, које но свом изгледу држи везу с једном мањом корутином, која са мало јужније находи. 1880 године путници испитиваоци из Чила походили су ово мање језерце и опазили су, да оно отиче на југ у велики океан, али да оно стоји у свези са аргентинским језером. Својим последњим путовањем Мојано је у стању да сада потврди своја ранија посматрања везе ова два језера. Следеће појединости најбоље ће показати колико је ова најновија екснедиција учииила услуге научној геограФијипојош довољно испитаним пределима јужне Патагоније. Путник је испитао изворе река Галего и Коале, и определио геограФски положај оба она велика језера, која се иа крајњем западу Коалске низизије находе. Ну он није пронашао и испитао само везу она два поменута језера, већ је многобројие податке прибрао, но којима се закључити даје: да су сва језера јужне Патагоније међу собом у свези. Што се тиче саме особине земљишта, може се иоуздано рећи, да је нриморска зона сва обрасла мирисавим травастим биљем, и да је погодим за гајење стоке, онаца, коза, и т. д. Сама иогодност земљишта и климе даје маха, да стока преко целе године може на пашњацима да опстане. Гдекоји мањи нојасеви у речним долинама могли би се у маломе корисно

унотребити за земљорадњу. Унутрашност земљишта није баш тако погодна за насељеност, једно због мршавог земљишта, а друго због јаке хладноће, која је висовима и заравнима све јача, што се од нриморја даље у унутрашњост иде. Планинскн предели који с Кордиљерима на западу и почињу, обрасли су густом антарвтичком буквом и земљастом вегетацијом која најпрече потребе сточара намнрује. Путник испитивалац на више места опажа да има угља и гвожђа, али је на жалост то тако далеко од трговачког саобраћаја. Осталих се метала још није могло пронаћи. Поред осталога још је Мојано определцо, измерио и називе дао трима планинским висовима. На пример: МонтеАндрада, плапина која износи виснну 5808 стопа, а находи се иод 50°, 58' и .30" јужне ширине, и 73° и 5' зап. дужине. Монте-Гуидо 4200 стопа у висину, а под 50° и 5' јужне шир. и 72° 25' западне дужине. Монте-Гуирино близу 4495 стопа висине, под 50° 48' и 30" јужне ншрине. По овоме путопису има већ и тачиије израђених геогр. карата. б). ,, ЕеГегшап'« тШћеПип^еп" од 1887 г. донеше ресултате путовања но Патагонији од поручика А. дел-Кастела. Цнљ овог путовања да се потпуно испита, ироучи и нримери оно земљиште, што се простире између река Галегоса и Санта Круса. У почетку јануара т. г. кренуше се на пут путници нешто о свом трошку а нешто потпомогнути од приватних лица. Најважнији ресултати тога пуговања јесу ови : Најпре су сазпали, да има један водени нут између оба океана, а дуж Санта Круса и канала који стоји у свези са овим путем. После тога дознало се још и то, да су нристаништа Галегос-иамнаса дубока