Prosvetni glasnik

извод из

иространа и добро заклоњеиа. Источпо од ових пристаништа простире се зона паипаса, који су зими погодни ;;а насељеност и гајење стоке. На просторији од наутичких миља находи се угља од неоцењиве вредности. За тим је нутник на пмнро1!изовано; лађи бродио реком Галегосом до извора, па је отуда закључио да је ова река у извесно доба године без икаК(1х тешкоКа са свим . пловна. Сам ток реке пажљиво је проучен и одређен. Поручик дел-Кастило саопштава, да река Рио-Турбио, северња приточица Галегоса, извире у једном кргиу, који југоисточно од Гуерика чини један планински ланац Латоре и Еорнема Рамиреца. Он је даље мишљења, да се Галегос без великих трошкова може каналима везати са нристаииштима занадпог приморја. г.) Аустрадија. Нова Гувна. На северу од континента Поне Холандије находи се једно од оних највећих острва која томе континенту нринадају. То се острво зове Нова Гуена или Исшуалска. По своме данашњем политичком стању, ово острво припада Холандској држави у Јевропи. Даље што о томе острву, нама до данас није нознато. С тога Кемо се користити једним нутописним дневником од 1886. године, да би смо што боље познали југоисточни најнепознатији део овога острва. На просторији почев од приморја па до Гаријерских брежуљака, шире се густе шеварице и простране ливаде. Ови се брежуљци простиру у правцу на С. 3. и на многим својим деловима на скоро до врха обрасли су густом травом. По врховима ових брежуљака опазило се шест села га,ријерског племена. Становништво се бави обделовањем шеђерне трске, баланајама и тара (палик на наш агиш тасиШиш I цросветни гласник 1889

ских путописа 145

— козлац). Села се шире махом по најкршевитијим хумкама (брежуљцима). И за то, што су гаријерци снажно и ратоборно племе, и што их има на две до три тисуће способних ратника, они своје станове не подижу по дрвећу, као што то чине она слабија нлемена око приморја. Гаријерци су високи, крупни и добро развијени, угасите су боје лица и грубљи су од оних око приморја. Станови су им мањи иего у оних на равиици, с тога што им је много теже грађу износити па висове. Баште и повртњаци махом им се находе ивмеђу шеварица п око подина. Повећи чопори свиња виђа се како тумарају но околини и за својим газдама трче чак и и на обделана пол>а. Једна црта из њиховог домаћег живота и обичаја показаће нам и висину ступња њихове цивилизације. Тако на прилику, они своје мргве не сахрањују онако као нриморци, већ кад ко умре, онда му укућани нодигну мало даље на догледу од куће нешто налик на скелу, ту наместе тело умрлога, а испод скеле подмећу своје дрвено носуђе те хватају оно што од тела отнадне. То носле помешају са корењем од јама иа — поједу. Ну када би који од племенских старешипа умр'о, онда урођеници на неко време напусте своја села и лутали би по шеварицама. Они никако не могу да верују, да такав један човек као што је племенски старешина, може умрети, већ мисле да га је „неки ђаво" негде и неком нриликом из суседног племена убио. С тога они виЈпе пута убијају ма ког из туђег племена мислећи, да је узрок смрти племенског старешине. Једно суседно нлеме „сарова" суше своје мртве обешене о дрво, само их најпре умотају лилом и палмовим лишћем. Доста подалеко од приморских планина, а на десној страни Камп-Целса пре19