Prosvetni glasnik

1 4 9

10.). Ово што сам ја подвукао, додао је г. Мидојевић, да бп иосрбио тврђење Ушпнскога, 1'ааумем нешто мало, што су Еардовци наш.1и овде места, па мож' да бих у неколико иогодио и са шта је Темишвар ушао у ову књпгу, ади да се незпатни Пакрац удостоји те историјске почасти, да уђе у овај чланак — то не могу никако схватити. II. Карактерне црте ииштег ђермансКог васиитања. Ова врло иодесна карактеристика налази се на стр. 14.: ,Човек научен н човек добро васиитан, за Немца је све једио, — и ако се они старају да положе у томе граниду у својој педагошкоЈ теорији између та два иојма". III. Оигите васиитање у Енглеској. Карактеристика овога васгштања налази се на стр. 16.: „За енглеско васиитање наука није циљ, ио једно из средстава нри развијању карактера, навика, начина мишљења и манира иравог џентлмена, коме је, као идеалу управљено сво епгдеско васпитање." II на стр. 21.: „Само су Енглези нашлп начан, да се не одмичу од школастичких Форма, и да њима развијају своја историчка убеђења, и да даду карактерима ону чврстоћу и практичност, којим се само англо-саксонско нлеме одлпкује II т. д." (стр. 22). IV. Оиште васиктање у Француској и две три речи о методи Жакото. Ево главне карактеристике: „Тешко је одредити карактер француског онштег васпнтања но томе, што у њему врло мало н 1 има карактера- Неарестаиа промена владе н управне системе, не остаје без угицаја н иа опште васиитање" (стр. 30.) Ту се износи значење универзитета код '1'раидуза, Немаца н Енглеза (стр. 31—35. па онда на стр. 35. каже се о спстеми Француске нросветне унраве: ,да она, ако се ичим може похвалити, то је са својом необичном централизацијом , којом је доведена до тога, да свака основна школа мора на себи да покаже и осетп сваку и најмању иромену у министарству". Ову је мисао изрекао Немац ХолцаиФел још 1853. годнне, а усвојио ју је у свом сннсу и Уншнски. Д) жим да је врло П0)чна ова карактерпсгика н за нас На'стр. 45. вели се: „У Француском васиитању, - које је сунротно ђерманском, у коме се тражи умно развиће, п епглеском, у коме је све управљено образовању карактера —

главна је цељ предаја техничког знања, но сад којим се иутем та цељ иостнгла, све једно је, само нека се она постигне што брже и сигурније." — 0 Жакототовој методи велп се на стр. 44.: „Она је у своје време учинпла онолику ларму у Евроии, а има и данас својих нристалица, па ii код к«с." (Ово сам ја иодвукао). Ако је ово Ушинсково тврђење, онда пма смисда, а ако је Мплојевићево, онда нема — јер у нас нема присталпца Жакототове методе. V. Оиште образовање у Северо - Американским савезним државама. „Све је остављено самим општинама, нли боље рећи оној утакмнци општина једне нрема другој, што II чнни у Амерпци Један од најјачпх покретача у општннском развићу?... „Друга је особина, што општине имају нраво, сем основннх шкода, да подижу и веће школе, ирема броју својих стаиовника, или да више општина саставе просветнп круг." (55.) 0 стручном и впшем образовању вели се: „Онп држе да снецијално образовање, које се добпја за снецијалне н нрактнчне цељи, треба да кунп онај, који жели да од тога има користи п добити, н да је то тако исто нромшњљен н приватан рачун н рад, као и свака друга трговнна илп радња." (58—59). VI. Народни идеал васиитања и његова теорија у Ђерманији: његови заштитнџци и иротивници. На страни 67. врло лено велп писац: „Сваки народ нма свој особеии ндеги човека, п тражп од свог васиптања да му тај ндеал осТвари у ноједпним личностима Тај идеал морадаодговарањеговом каракгеру, да се развија заједно са његовим развићем, да се одређује његовим онштим животом нтд." За тпм се ређају васпитии идеадп код разнпх народа и у разнпм временпма На странп 79. иаводе се мпсди духовптог немачког педагога Дистервега: „Свакн човек нринада неком народу и извесном времену, и мора бпти васиитан према ириликама и односима тога народа и за своје време." — А. Впзе упоређује у овом иогледу Немце н Енглезе врдо лепо (стр. 84. и 85). На страни 60. говори се о убптачиостн шиекулативио-педагошког отрова ђерманског но славенска ндемена. Ја бих нз овог одсека извадио још мпого и много једрлх и духовптих мисди, које потекоше из фпдософског духа даровитог н заслужног рус-