Prosvetni glasnik

24*

МИНЕРАЛОШКО-ГЕ« ложити у почетку 1883. године. ГТосле свршепог испита имао сам: намеру да околину ваљевску још неволико пута пропутујем и да ову расправу тако обрадим да она има иотпун тин академске расправе, да она буде свестрано обрађена и научно исиитана, са чега сам био ступио и у сноразум са неким научницима у Прагу и Иешти ио струци опе науке. Ну тадашн,е прилике у земљи у том су ме спречиле. Према овоме, ја ћу рад у овој расирави оним редом изложити, којим сам редом ескурзије предузимао и онако излагати, како сам нри тим екскурзијама мо1'а'о што шта уочити. То бити нрви део ове расправе. Други део обухватиће геолошко носматрање у ошнте но овој околини са једним летимичким ногледом па ову околину са стране економно-индустријске. Први део I. Минералошко посматраае 1. Љсскурзија ЈЈаљево-Медведнж. О тројичним празницима 1880. године улучио сам прилику те сам учинио једну екскурзију преко. села : Брђана, Радљева (села), доње Буковице, Причевића, Стапара, Врагочаиице, Еаменице, гор. Букоконице, Осладића, Дренаића, Станине реке и то све левом обалом Обнице до Става. Код Става прешао сам на десну обалу Обнице на се упутио преко села Суводања право на Медведник. Одатле вратио сам се преко села Совча, Куница, Ситарица, Лопатња, Балиновића, Златарића, све десном обалом Обнице на у Ваљево. Ваљево лежи па једној висоравни, по Ами Буе-у на 350 метара надморске висине. Положено на обема обалама Колубаре, лежи на све самим слојевима шљунка,

5ШКО ПОСМАТРАЊЕ 187 који је највише Колубара туда нанела, мењајући често своје корито. Подииа овим доста моћним слојевима шљунка јесте иловача. Ови слојеви иловаче налазе се и као нодина, и новлата у већим просторијама на источној и северо - источној страни од Ваљева. Од ове иловаче граде земљано посуђе ваљевски лончари, а цигљари цигљу и црепове. И од мале речице Љубостиње, што тече крај североисточне стране Ваљева, па до реке Буковачке у доњој Буковици , не примећава се ништа, што би геолог могао прибележити за своје осматрање, јер су то све наслагања обичне трошне земље. Тек где где нримећава се по неки кречни одломак и по неки слој лапоровите глине. Ихтом кад се нређе река доњо-Буковачка и сиђе у долииу Јабланице, види се на десној сграни Обнице, а нреко села Причевића, огромио нагомилање кречних стена — „кретацејски масив", који долином реке Обнице гради разне испреплетане чотове. По скоро једноликој структури ових стена налази се и лених кристала кречњака у разним облицима, а и трагова кварца, са лискуном. Држећи се пута што овуда води у Врагочаиицу, прилично се имало удалити од обале Обнице док сам стигао у Врагочаницу, и то на мајдан, гди се налази бакарна руда тетраједрит (РаМегг). Место где се ова руда налази лежи на једном узвишеном платоу спрам Медведника. Овај је иредео скоро сав обделан. Тек местимице примећава се оголоћених стена, али на местима има и таквих, које су испуњене многим нетреФактима из горње креде. ПетреФакти су из рода неринеа (пеппеае). Бакарне руде, што је овде нађена, има на два месга са разним иравцима. Има