Prosvetni glasnik

188

је на десној и девој страни једпог поточића, што кроз ово место нробија. На десној страни овог поткопа налазе се и сад дка рудна поткопа: „Марко" и „Милепко". У најновије време можда их има и више, јер су овај мајдан онет закунили Енглези и почели га експлоатисати при свршетку прошле године. И на левој страни номенутог поточића носгајали су такође рудни поткони, јер је и ту руда вађена, ну они су били срушени. Руда види се, из ностојећих поткопа, да је упрскана по кречн.аку и распаднутом лапоровитом кречном шцату. Руда се не јавља у правилним једноставмим рудним жицама, но је иснрекидана. Чешће се руда појави у виду полога и повећих комада, и не види се да иде у дубину, већ више иде ближе новршином земл>е. Налази се и појединих комада чисте руде у облику једре приткасте масе са љуснастом структуром. Руда има боју челично-сиву до црвенкасте. Сјајности је металне, а огреба мрка. Комади, који су били у додиру влаге и ваздуха иреобразили су се у малахит и азурит еа лепом плавом и зеленом бојом. Са овог мајдана сишао сам у „Ставе" (саставе), место као у једном котлу иод Медведником , где се састаје Обпица са станином реком. Мало више Става, а у правцу ка Медведпику, налазе се два искривудаиа поточића, што скоро упоредо теку и у Обницу се уливају. По кориту ових потока налази се великих комада од стене кретацејског кречњака са многобројним петреФакгима из горше креде. Идући отале крај саме обале Обнице, налазе се велики комади кречних ту<г>а, врло разног облика. Међу тим са десие стране ове реке виде се многи конгломерати и бречије, којима главну масу заузимају разни кварцовити облуци са ваиновитим цемеитом. Ових конгломерата има преко

целог села Суводања, што лежи под самим Медведником, иод чијим се венцем највише и опажа ових конгломерата. Сам Медведник, који има облик камараст, лежи на све сампм кретацејским слојевима. Са стране југо-истрчне обавија га речица Завојшница, на којој страни иалази се и доста мечије леске. Са стране занадне има јако стрмениту иадину са доста оголићених кречних чотова, на нодножју којих, у једном амбису од кречних стена, извире река Обиица. Спрам овог пзвора на пола сахата налази се место „козиле", где се налази богате оловне руде — галенита, — у једрим и приткастим коиадима. Са југо-источне стране до Медведника лежи Јабланик, само их раздиаја брег Палеж. А са Јабланика једном подужом косом долази се до Повлена. Источна страна Медведника благо ,је нагнута (обрасла је шумом крупног дрвећа) и спушта се једном висијом до самог Баљева. Ову висију испуњава „ кретацејски масив," који се на многим местима издиже до кршевитих чотова и стрмих складова. А на неким местима, као преко Совча, има и великих вртача као остаци од нодземних иештера, што су ио свим кречним слојовима постојале. Ченгкс се посматрач мора зауставивдио овимкречним брлозима, јер се често но њима налази траговаунрсканеруде тетраједрита, што се нарочито примећава преко атара селаСитарица, и оловие руде : галенита, преко села .1 опаша. На више места кроз ове моћне слојеве кречњака ировлачи се по неки слој лапора, глиновитог ваинаца и шкриљасте глине. А у селу Балиновићу овог терена пробила је једна жица порфирита у већој маси. Ове норфирите према њиховој структури и спољном изгледу сматрао сам за диорите. Но по детерминацији г. Жујовића, и ово су порфирити као и они у Стублу. Фелдсиат се код ових стена