Prosvetni glasnik

ПРОФЕСОРСКИ ПОЛОЖЛЈ

170

Пре ио што станем казивати какав је положај ироФесора у енглеским средњим школама, сматрам за потребно напоменути, да Енглези не знају за строго одређене средње школе. Почевнти од основннх школана до универзитета, Енглези имају један беспрекидни школски ланац. Немогућно је из тога ланца ишчупати за се средње школе. Основном школом зову Енглези оиу школу, у којој се учи читање, писање и рачунање и нишга више. Све друго није основиа школа. Иза основне школе долазе средње школе , али не у нашем смислу. Средњом школом зову Енглези сваку школу, у ко.јој се учи ма какав стран језик. Таква средња школа често је налик на немачке грађанске школе, по негде личи и на ниже гимназије, а некада и на ниже реалке или ниже гимназијске-реалке. Иза ових разноликих школа, које се у Кнглеза зову средње школе, долазе јавне и граматтке школе (РнћПс ^гашшаг всћоо1). Те су школе онет налик на наше гимназије. Још на вишем стунњу наставе стоје тако зване Со11е§1а1е ТпбШиНонв: на носле 1Јп1Уега4у Со11е&е8, воји су мешавина од средњих виших школа н университета; за тим Аг^лвапн Со11е§е. Университети (ЦшуегмИу) долазе па место иза колежа, а иосле университета долазе нарочите сгручне школе. Ово је тек у главноме ухваћен ред енглеских школа. Треба ми одмах нрнметити, да од сваке побројане школе с лева и дес.на има још досга варијација у школама. Да би счо се разумели, кад сномин.ем реч проФесор у енглеским школама, иазда разумем иодтим именом наставнике јавних граматичких школа, које стоје најближе гимпазијама.

У Енглеза има најмање категорија учитељских. Тамо су учитељи за језике и вештине и стални учитељи или проФесори. У Хрвата од квалиФикованих учитеља има две врсте: супленти и прави учитељи. У Бугара има највише учитељских степена. Најмлађи су супленти или „волнонаемни", на после иду прави учитељи, који се деле на три врсте: трећестепени, другостепени п првостепени учитељи. Ови последњи зову се и проФесори. Најзад директори. У нас су иајмлађи учитељи вештина, па учитељи језика, иа предавачи, супленти и најзад професори и директори. Иу све те врсте учитеља могу се у главноме ноделити у три груне : у 1. групу долазе учитељи за вештине; у 2. за језике и необавевне предмете; у В. они који могу ноступно постати нроФесори и дпректори. ОстављајуКи на страну учитеље, ко.ји су спремни само за извесне вепггине и који мимо те вештине не могу имати учешћа у средњо-школској настави, да видимо какве се квалиФикације захтевају од оних учитеља, који поступно аванзујући могу заузети највише место у средњим школама, који, дакле, могу бити сталнм учитељи или проФесори. У Угарској може имати наде да ће пекада бити проФесор средње школе само онај који је свршио гимназију или реалку и ноложио исиит зрелосги, и који је био 4 године (8 семестара) па уннверзитету или политехници редован слушалац. Претноставља се да се у тој великој школи предаје а) Историја Угарске и историја угарске књижевности, с ноглсдом па културпу историју Угарске ; б) Наука о васнитању и иастави с историјом иедагогије и в) од фидософских предмета бар логика, психологија и историја педагогије.