Prosvetni glasnik

ПРОФЕСОРСКИ ПОЛОЖАЈ

171

Од прописне 4 университ. године могу се 3 године провести и на ком университету ван Угарске, али 1 година мора с.с нровести на угарском университету. Осим тих услова за приступ на учитељски иснит за наставника средње школе, тражи се у Угарској још да је најмање годину дана радио као приправни наставник у којој средњој школи Угарске, или да је ту годину дана провео ради нрактичке спреме на ком университету. И тако Маџарн граже иосле испита зрелости још 5 година учења, од којих 4 године треба да су университетске, а једна практичка рада, па било то као васпитач или као учитељ у којој нородиди. Све су ово тек услови да се ко може пуститН да полаже нрофесорски испит, а тек но положеном исииту тече право на паставничко место у средњој школи. У Аустрији имају право на ис.иит проФесорски само домородци, и то опи, који су свршили гимнааију или реалку и положили иснит зрелости , који су били 4 годиие на университету, од којих 4 године мора да су бар 3 године провели па Факултету философском . За оне којн желе да полажу испит нроФесорски из ириродних иаука захтевају се докази да с.у радили у кабинетима и лабораторији. Странци могу се пустити на нроФесорски исиит само. по предлогу испитнога одбора и решењу мипистра нросвете. У Немачкој захтева се на првом месту да је Немац онај, који хоће да полаже проФесорски испнт, да је немачки поданик и да је одслужио свој рок у војсци. Даље се захтева да је кандидат положио испит зрелости иа немачкој гимназији и да је после тога три године учио на немачком државном университету. 0 изузецима решава министар прос.вете, који може кандидатима, који желе да полажу испите из живих страних је-

зика, нризнати једну годину, као трећу, коју су провели на ком страном университету. Но тада мора да је наставни језик на том уииверситету био Француски или енглески. У Енглеској нема проФесорских испита. Њихови учитељи у средњим школама, којих има од врло много врста, не нолажу нарочите проФесорске испите. Тамо до скора није бнло ни прописано ко може бити наставник средње школе. Садје, бар за школе које се издржавају из Фондова или завештања, утврђено, да само испитани ђаци университета кембричког и окс,Фордског могу бити примљени за учитеље средњих 1нкола. Хрвати захтевају иснит зрелости из гимиазија и 4 године философског Факултета на университету. Бугари стоје за сад јединствени у овом погледу. У њих пема испита, а нема ни већих квалиФикација од свршене гимназије. У н ас тражи се, даје кандидат свршио Философски или технички Факултет на нашој Беликој Школи или иа страни какав Факултет сличан нашем или вишу стручну школу по тамошњим ирописима. Интересно је да се у нашем закону не спомиње испит зрелости. Да ли је ово превиђено или намерно изостало или се мислило да нико и не може учити Велику Школу без испита зрелости? Треба знати да је закон о квалиФикацији за наставнике изашао, пошто су испити зрелости у велике били заведени. Према овоме у Евроии сматра се као иравило без изузетка: да нико ко није учио гимиазију или реалку и није ноложиоиснит зрелости, не може рачунати на наставнички иоложај у гимназији или реалци. Матура, то је за наставника средње школе услов без кога се бити пе може. Једипи изузетак у томе за данас чине Бугари. 22*