Prosvetni glasnik

196

Свн ученици једнога разреда, ако им само не сметају какви особити узроци, те да се чини изузетак, треба да тпппу једнаком размерном величином. За иочетак се преноручује да се уиотребљавају прописи, на којима има но једап ред литограФисан за, углед, и да се иде оним редом у изучавању, којим се и поједина слова пишу, као што је то изложено у прописима од 1.—11. броја.') За тим треба ученике терати, да то исто и истим редом пишу на проиисницама број 1—5, које су за оваку поступност растриране, али на којима нису литограФисана слова, речи и реченице за углед, већ то ученици нека изберу сами или нека наставпик напише на таблн сам какве лепе речи или реченице, које су нри том још и иоучне. Тако треба да се вежбају ученици све донде, догод добро пе утубе како се које слово нише. Најпосле треба ученике вежбати да пишу то на хартији, растрираној само једном цртом. и на послетку без икакве црте. Још треба наставник ученицнма да растумачи колика треба да је ширина слова и у којој сразмери она да стоји с висином; колико смеју бити з г дал>ена међусобно слова, речи, па и врсте (редови). 0 свему овом треба им згодном приликом напомевути и поучити их. Нарочито пак наставник треба одмах с почетка своје ученике да учинипажљивим на погрешке, које се дешавају у речима, где таква слова долазе једно за другим, да се од другог слова први део, ако је написан са свим близу првог елова, држи да припада том првом слову, те се онда ово слово чита као са свим ново, на пр.: Кад за словом „и" дође „ш" или за „л" дође „ш", ако ). Нри изучавању поједшшх нових слова треба наставиик да раотумачи ноједине делове њихове, и да покаже на табли, како се они најлакше могу нанисати, па да томе иосле ученици подражавају.

су одвећ близу једно до другога нанисана а нису у прописном растојању, може се читати прво „ш" на „и" место „и" па „ш", или, у другом примеру, читало би се „м" и „и" место „л" и „ш". Сем тога треба ђацима наноменути да се дужипа доњих делова слова из горње врсте не сме измешати с дужином горњих делова слова нз друге врсте. Важно је напомецути још и то, да предавање лепог нисања не треба да отпочне пре но што се наставпик претходно увери да ли му сви ученици имају сав потребан прибор за нпсање. Уза сваки пропис треба да има и један лист од хартије што уиија мастило , и она за време писања треба да стоји под прописом. Нсто тако треба сваки ученик да има при руци и мало крпе. којом би перо могао да убрише, кад би му то затребало. Ово је особито потребно кад се пише мастилом, у коме има киселине која нагриза перо, кад се остави да се мастило на њему осуши. 6. Све оно, што би ученицп имали у нисању да подражавају, на било да имају прописе с литограФисаним редом слова, речи или речепица за углед или не, ипак треба и гам наставник да напише кредом на таблп у чем ће му се ученици тога часа вежбати. и да им све добро разјасни како ваља и треба да нишу. Том приликом корисно је да ова слова наставник напише на табли крупно, њихове делове именује, па и посебице их нацрта. Пошто су ђаци схватили облик онога слова које им ваља учити да пишу, као и ноједине делове тога слова, и сразмеру ових делова, онда тек нека почну писати и иек иодражавају оним словима, што су им за углед истављена. Она слова, која имају једнаке основне црте, треба једно за другим изучавати и свакад ђацима показивати шта та слова имају заједничкога с прошлим словима.