Prosvetni glasnik

Л Е II 0 ПИСАЊЕ

195

нисати, и само им рукопис ваља по могућиости монрављати, остављајући их нек држе перо и нек седе како су навикли и т. д. Из физиолошких раз^01'а такве ученике треба терати да. редове пишу у уцравном правцу (оздо на више или озго па ниже) и упућивати их. да редове с десна на лево један поред другог ређају. Код овакових учеиика што нишу левом руком палац заступа место показнога прста и врши притиске на перу нри иисан.у основних црта код слова. Погрешке нротиву правилнога држања иера падају исто тако у очи, као и оне напред поменуте при држању тела за време писан.а. Често се дешава да се перо грчевито стегне, а тиме се учини да ирсти са сви.ч неириродан ноложај заузму. Даље се често догађа да се наслони лева страна руке, а ово чини несавладљиву пренреку за ностизавање доброг и складног рукониса; најносле се опазило код косога нисан.а по кад што и такво држање ]1ера, при коме дршка од нера, у место да иде правце к десном рамеву онога који пише, иде са свим далеко од рамена у десно. Ириликом „округлог" нисања (ронда) често се опажа, да ђаци неро држ,е сувпше управно, те да би произвели основие црте код ове врсте рукописа, муче сепримењујући том приликом некакве особите притиске, или шта више мењајући и сам положај пера за, време писања. 3. Еао што је већ напред речено, треба ђаке унућивати, да свој пропис држе паралелно с ивицом стола; проппс (хартију) треба тако преда се метнути, да изгледа да је мало више у десно номакнут, управо тако, да нродужена ивица леве стране од хартије иде управо к средини тела. Хартија прописа треба да је бела, чврста, да не нролива и да је добро туткалисана. Перо треба да је гиико, расцеп да је тапак нри завршетку и врх да је брижљиво изоштрен и углачан. При великом избору и јевтипоћи разних пера, може се јога неро набављати и какво која рука нарочито захтева. Дршке за пера треба да су лаке, колико је потребно дугачке, а никако не смеју бити одвећ танке. Житко мастило, које је притом још и црно, претпоставља се сваком другом. 4. Преноручује се, да се од ученика одмах у иочетку школске годипе тражи да напишу један пропис курентним (обичним) срнским словима и један курсивном лзтиницом, а то за то, да би се видео ступан. до кога су ученици дошли и с каквом лакоћом и сигурношћу пишу, те да би се према томе даља настава у лепом писању могла наставити, а друго и за то, да би се руконис овај могао доцније поредити с огледним иронисом, који би се имао од времена на време написати у току школске године, и тако би се тиме контролисао успех у нредавању. Често иута се препоручују и неке „нрипреме," као што су: а) вежбање нрстију, б). вежбање ручнога зглавка, в). мишице, г). комбинације ових вежбања; али се никада пе допушта дуго бавити око тих припрема. 5. Косина (нагиб) слова треба с хоризонталном липијом (с нравцем редова) да прави угао од прилике 50°. Округло (ронд) писање иде унравно. За висину курентног српског рукописа узима се размера од пет једнаких делова, од којих један део долази на висину слова а, а на горњу и доњу дужину (у коју улази и висина а) два и по дела. Код округлог рукописа износи висина од а један део, а горња и доња дужина (рачунајући ту и висииу а) два дела, тако да слово које је потпуно дугачко заузима три једнака просторна дела. 25*