Prosvetni glasnik

206

Ј Е Р Н Е Ј

К О П И Т А Р

еарадннци часописа „крањска чела," осулп јаку ватру на „метелчицу". НајвеКп су нротивници били, поред осталих, Матија Чоп, даровит човек и зналац многпх (19) страних језика, и његов пријатељ. највећи песник словеначки, Фрања Преширен. Та Је борба прекинула пријатељство између њих и Копитара, који је Чопа иначе веома ценио, уиућујући ШаФарика, који је спремао „Историју словенских књижевности", да се за словеначку књижевност ослони иа нодатке од Чона као на најбоље, што може добити, јер је њихов иисац знањем богат и опште образован човек. Чоп је такође Кепитарев граматички и критички 1 >ад хвалио, изјавпвши први још за живота Коннтарева жељу, да се мањн радови Конитареви нриберу и засебно нздаду. Преширен је био ватренији, и својпм саркастичким стнховнма није остављао Копнтара на, мпру, ноштуЈући иначе његов научннчки рад. Код Мат. Равникара, сувременива Копптарева и ваљаног иисца словеначког, најбоље се види благи утицај Коиитарев. Он је био један од оних, којима је стручно фнлолошко знање великог научника ноказало прави иут у нитању о књижевном језику. За то је био захвалан, а Копитар ,је вазда нохвално оцењивао његове књижевне радове, што су оии у осталом н заслуживали ваљаним п одабраним садржајем у моралном нравцу и леним језиком, којим су нисанн. Кад је Копитар почео радити на изналажењу и уређењу научних истииа у иитању словенистике, зажелео је да сав свој век посвети изучавању словенских језика и народа у ошпте. А кад му се за то дала прплика у 1>ечу, увндео је да јавном раду не може са свим иристунити ире, /ок се не иодигне пггампарија, која би могла штамиати и дела ћирилицом писана. Допуштење је за такав носао имала тада само универаитетска штамиарија у Будиму, али је и она радила са свим лоше. Конитаревн се иреговори о тој ствлрн са једним бечким штамнарем разбнЈу о незаузнмљивост митроиолита Стратнмнровића, коме се Коиита]) без уснеха обраћао и за сннсак старих руконпса у митронолнтској књнжннцп у Карловцнма. Алп се Коиптар заузме, и у Вечу се оснује таква штамарија. Међу тим је он већ

бпо дигао глас, да се у бечком унпверзитету поред чешког уче н остали словенски .језицн а иосебице старословенски, како би из тога времена лако иостала Словенска Акадсмија. Кад носта прегледач за словенске и новогрчке књпге, Коипта]) разви свој рад у иравцу словенске Филологпје врло жпво. Стане бадритн на рад м самог Добровског, номажућп му прп пзради п пздању велнког дела 1п8Ши(,1опе8, Ни^иае н1ат1сае сПа1ес(л уе(;егЈ8. Још је Копитар заслужан за Словенство што је, услед његовог рада на том пољу, осиована катедра словенпстике у Бечу, Грацу, Прагу, Лајпцигу, Берлину, Паризу итд. Са књижевним је нрвацима у словенском свету стајао у вези. Према Добровском се нокашао као ученнк према учнтељу, али је у иитањима, где се пе би слагали, Копнтар излазио са својпм мишљењем одлучно. 0 Вуковом иравонису Добровски пије мислпо као Коиитар. У пптању о „краљодзорском рукопису" Коиитар је био одлучипјн. Разлажућн своје мпсли о старостн глагољице, Коиитар се одвојио од Добровског. А кад је Добровскн променио мишљење о домовини старословепског језика у корнст Бугара, Копитар је остао сталап. 11а оиет је Коиитар, кад је умр'о Добровски, знао, да је тиме он сам много пзгубио, те се обрати Бостокову, иозивајућн га да му он замени Добровскога. Али то нпје било. Онн су тахсве разговоре рано прекинули можда и с тога, што се Конитар, као што смо вндели, усгезао да нристаие па Бостоковљево тумачење старословенских самогласннка. Сматрајући себе за ученика Добровскога, Конитар је и сам хтео, да пма достојног ученпка. Мислпо је, да је таквог нашао у 11. Ј. ШаФарику, којн је као новосадскп нроФесор већ бно изншао на глас нравога научннка. Али као што је сам Коиитар у радовима био самосталан ирема Добровском, тако је — и још знатно више — и ШаФарик хтео бити независан од Копнтара. Оп није желео, ни да пзгледа као ученнк његов, п њему Је нокушај „туторства" Копнтарева био -- као шго сам каже — јако досадан. 111аФарпк је особпто бно нротив мислп Копитареве, да је глагољица старпја од ћирилице, и да домовпну старословенгкога језнка ваља тражнти у Панонпјн. Много доцннје, ка/