Prosvetni glasnik

550

*

К Њ И Ж Е Е II О С Т

Ево доказа за то. У предговору к I. издању своје датинске граматике, који је у остадим издањмма изостављен, наводи г. Т. писде граматика, којима се сдужио при изради своје књиге. Гдавни извор, којега се највише држао: 1|а1е1Ш8сће Сггатта1Јк \'оп К. бсЈлшсН. \\ г 1еп 1869, није ту споменут. Његов 29. §. узет је у I. издању из ове граматике, у другом је нешто попуњен из других граматика, у ствари се пак разликује од 1-ог већом збрком, која у IV. издању достиже- врхунад. Шмид у почетку овога §. веди: »ШегзгсМ гЛег Аге Еп&ипдеп с1ез НоттаШз ипА ОепИтз." Вг. Регс1. 8сћи1г (кога већ г. Т, спомиње) почиње исти § овако: „ Егпе депаиеге Вагз1е11ипд а11ег ЈУогпгпаШ-ипЛ ОепШтиздапде А како јепревео ово г. Т. у својој граматиди? Швит 1епеа1Ј8 аппс1! Ево његова превода из 1. издања : „у следеЛем([[) арегледу Леее тачно {??) означити, како се од Ћотгпа1џ-а ирави (}еп. 8гпди1аггз у треКој деклинацији." У II. III. и IV. издању гдаси пак овако: „У следе&ем(\\) ирегледу назначавамо, како се од номинатива арави генитив сшгулара у треИој деклингтији „Шмид и Шудц кажу јасно: „нрегдед завршетака номинатива и генитива" а г. Т. износи једио фидодошко чудовиште: како се од номинатива гради генитив. Не би било с горега, кад би г. Т. својим стручним кодегама и својим ђацима објасиио то топ81гит ћоггепс1ат, како од готовог облика иостаје други ? Да уз такове недостатке не може бити разговора о каквом стварном знању, јасно је и сувнше. Да је поред тога врдо слаб мислилац видеће се из овога: На стр. 269—273 говори г. Т. по својем начину о паделшим наставцима. Пошто је навео наставке, које сам за свој чланак (§ 1,8.) као потребне издвојио из опћег прегледа наставака за све деклипације, домеће он: „ Преглед ових аадежних наставака за трећу деклинацију јеете само мало иоткресан иреглед аадежних наставака за свих- ает латинских деклинација, који је израђен на основу резултата историјске граматике — јесте ШвајцерСидлеров § 37. СазизепФипдеп Аег 8и1>з1апМ^-ипА АдјесШ-ЂесИпаИоп •" — и ту прештампава (разуме се само да буде више табака) схему Швајцер - Сидлерових падежиих наставака за свих пет декдинација, па оиет наставља: „Као што се вида, г. М. изоставно

је из овог арегледа ова четири наставка: ном синг. п. — т; ген. еинг. — г; ген. илур. — гит (аИ: 80т) ; дат. илур. — гз; и још миелим нехотице акуз. алур. п, — а. Ово је изостављање извршмо г. М. числећи, да Ке онај осгатак што је остао, бити само за треИу деклинацију. Но он је иогрешно мнслио. Да је и овај његов крњи иреглед иадежних наставака не само за треКу, него и за остале деклинације, ево ових доказа: „(Ту је прсштампао из Швајцер-Сиддерове грамапше прпмере из остадих деклинација, у којима се јављају наставцн из мојега прегледа.) Г. Т., хотећи потући мене, издао је себи најжалосније 1ебЦтопшт раирепаШ сгШсае. Кад је хтео мене нобити, а оа је требао доказати, да се опа 4 наставка, које сам из опћег ирегледа изоставио, находе у 3. деклинацији, ади он то није могао. С тога се латио другог средства, да прикрије своји критлерску бдамаж, те је прцмио на се удогу Јупитера, да објави свету шта Мадииа „мисли". На насрећу се ту појавио у облнку Јупитера Амона. И његову случијно скромну примедбу, „« изоставио је јоги, мислим, нехотице акуз. ил. н. — а " — одбпјам од себе; јер ми ни овде посде толиких грдња није потребна учтивост г. Туромана. Изоставио сам акузативни наставак а хотимцце с тога, што сам налред казао, да су именпцама средњег рода у оба броја три падежа Кот., Асс. и ^ос. увек једнака. На стр. 272. вели г. Т.: „И ово да ириметим на овај иреглед: Г. Малина каже, ,,да је наставак номинатива сингулара за тазс и /ет. III. деклинаиије наставак 8." Г. Малина> као шго се види, не узима на ум неке од најглавнијих иравила 3. деклинаЏије, као на ир. ово иравило: „Речи са консонантном основом деле се 1.) на таке које номинатав сингулалара са — з творе; 2., на таке, које нам синг. без з творе." За тим ово иравило : Номинатив синг. творе без — з аре свега основе на I, п, г, з, као сопзи1 е1с. а (Го исто аонавља г. Т. на стр. 290, а.А- 4-). Г. Т. у опће заборавља, да је критичару дужност држати се истние. Ко прочита моје правило, како га г. Т. у почетку овога умствовања цитира, помислио би, даје оно заиста у моме чланку тако неграматно написано. У моме пак чланку (§ 1, 4) гдаси оно овако: „Наставак Иош, — з није само