Prosvetni glasnik

к Н. И Ж Е

В Н 0 с т

551

наставак за тај обшк, него у исти мах н наставагс за мушкп и женски род; с тога га основе средњега рода немају, п увек су им у оба броја три иадежа N0111., Ассиз. и Уос, једнака." Што се пак самога резоновања г Т-а тиче, ту не умем нпшта друго да кажем сем да се послужим његовим речима (стр. 319): да он „сам себи издаје сведоџбу о потпуној песпремпости за писање школске дат. граматике", кад не зна, да се у овакав опћи нрегдед падежних наставака не могу уврстити особипе, којнма се одређује засебно место у граматиди. И ово сам пмао на уму, јер сам одмах у приступном §1.5. казао да се у N0111. 88'. не могу речи завршивати гомилицама гласова 1з, Л8, г8, 88, већ се њихов крајњи сугласпик 8 (номинативпи наставак) одбацује, и у напоменама уз основе на 1, п, г, 8 указао сам још једном на ово Фонетичко правпло. (Впди у мом чланку § 12, 1., § 15,1,, који се у Туромановој крптицн находе прештампани од речи до речи иа стр. 284, 4, стр. 285, 15 и на стр. 286, 20.). По том наставља г. Т. своје резоновање овако : „За тнм каже г. М. у овом ирегледу падежнџх наставака за 3. декланацију Ђ пеи{гит основа." Зар је оенова аттаИ уједно и номинатив тога неутру.па ? Зар је саХсагг и основа и номинатив ? Зар таг1 тако исто То су онет особнне, на су на своме месту (§ 30,1.) изложене. Али то на овом месту г. Т. с намером прећуткује, да може слободније нодметати и „ оаерирати с којекаквим обманама ". За што износи он пред читаоце непстину, кад је у моме § 30. који је нсс стр. 289, 44. пегове критике од речи до речп ирештамиан, јасно псказано ово правнло : „Основе средњег рода на 1 претварају у N0111. 8§. крајње 1 од основе у е или га одбацују; на пр. осн. аисогаН , шап N0111. аисога1е, шаге, осн. уеси§аН, са1сап N0111. уесЦца1, са1саг". Нека пе мисле иоштовани читаоцн, да је такво багателисање пстине плод класнчног образовања. Јер су Римљани впсоко ценили нстнну, и презиралИ свакога. коју је газио, као што се то види из њнховнх нзрек к на пр. у Хорацијевом стиху : Н1с ш#ег еак, ћипс 1и, Ношаие, сауе!о ! (8а1. 1,4,85.) Иошто се таким пзвртањем п неистином иослужио, завршује г. Т. на стр, 273. најпосле своје умствовање тпме, пгго хвали сам

своју граматџку (ћаиДа! \епа1ел, ди1 уи11 ех!гис!еге, тегсез. Ног. Ер. 2, 2, 11.). кујући у небеса наставке N0111. а, е, о, с, 1, п, г, 8. I, х, које је нека врло паметна немачка глава нзмислила, и које је г. Т. унео у IV. издање своје граматике, иа заборављајући на пословпцу : „ЕЈ^еиев Но!) зМпкк" вели: „Овакав јасан, разговетан и ирактичан иреглед (Сгес1а1 Јис1аеи8 Аре11а!) има у ма којој лат. граматицџ за немачке гимназисте, који у евима разредима уче латински; а у евентуалној ,научној" лат. граматици за наше „Зајечарце и Иишевљане", који уче латински само у вишој гимназији, треба да је такав образац за 3. деклинацију, који је богат разним хииотезама (Мс ЈгаегеГ адиа!Ј, који је уираво за свих иет деклинација (ћошо ш<1ос1из бкиИШат 8иат кепиоие 1ш11са1!) и који никоме не&е б.ити јасан /" — Верујем, ако је тај нико г. Туроман. Мојпм Зајечарцпма и ученицила II. београдске гимназије био је јасан, а то беху тек почетници у лат. језнку, а Др. Туромаиу није јасан. Али и то верујем, јер рго сар!и 1ес1оП8 ћаћеп! 8иа 1'а(а НћеШ. На стр. 274. пита г. Т.: „ Зах ргех има и ргесГз и ргесет ? Ј^гех је пе[есНоит сазИиз и има у сингулару (разуме се по Туромановој граматици) само а!Л. ргесе и каткад с1а1. ргесг*. У овоме случају је г. Т. (1е1'ес1л\ - иш ргех сувише ограничио ; јер ииа доказа н за §еп. и асс. 8§., само је N0111. 8§. ргех облик, за који се ннје досад нашао пример у лат. књижелноСтн (N0111. ргех оћие Ве1е&). На страии 274. иата г. Т.: „Зар тоШга на 1г1х као тс!пх аобедигељка, а&МгГх иомоИница, и1ШЏ осветница и т. д., која се уиотребљавају и као одјектива, те онда значе аобедоносни, иомоКни, осветнички, имају деп. р1. на ит, као с1их, фисит, а не гит ? Та и Тацит и Сенека и Валерије Максим и Светоније имауу шс1гшит рагИит, 1ед1опит, агтогит; а иа једном натииеу има 1едгопит аАпМпсГит ." Е сад верујем, да има Сеиека право кад каже : „Ни11ит ша§иит јп§еп1ит (а г. Т. то хоће да је) 8ше ппхШга с1етеиЦае 1'иП (1)е 1гацдш1. ап. 17. 10). Ја иишем о деклинацијп именица, а г. Т. удара у придеве. Алп Је поставио тако несрећно своје иитање, да га ја морам опет запнтати, да ли тај завршетак шш важи и за пмепнце у1с ! пх иобедптељка, асНи!пх помоћнпци иНпх, освет-