Prosvetni glasnik

552 к ii. и ж

ница? Ако важи, за што је г. Т. пзоставио пш1лПа на Шх у сниску именица коЈе имају беп. р1. на шт у 34. §-у своје граматике ? Питам г. Т-а још једном, је ли то погрешно 1)ли пије, да имају тоћша на 1пс: пи1пх е1с. у беп. р1. као и с1их наставак ит ? Ја о томе нисам никад сумњао, а ако о том сумња г. Т., нека докаже, да је то погрешно. Ја остајем прн томе, да имају ове именаце у Оеп. р1. ит, дакле пи1пх пи1псит. Какав наставак имају илн могу нмати као иридеви, не сиада у мој члаиак. Али ћу г. Т-а и ту послужиш, кад му кажем, да се ове именице, узете као придевн, норед завршетка шш Сгеп. р1., који граде но аналогији придевске промене, ипак држе н свога наставка иш, који имају као нменице. Примере за то наћи ће г. Т. и у нисаца н по стубовима и плочама у разннм натписима, који су, као што се види, њему „иотанко" познати. На тај начин може г. Т. само оне малтретовати, који ио невољи морају баш да слушају његову „иауку." Г. Т. не иита, далије оно што пише нстииа; њему ннје стало до истине, већ да истера шго внше табака, те с тога и пише коЈешгарије. Што сам уз именице рах и 1'ах казао, да су <1е1'ес1Јта сазЉиз, вели г, Т., да сам особити љубитељ реткости, па додаје : „Малини су неиознатв оне истините речи, што их је веК аре 37 година у иредговору к 1. издању своје чувене грчке г^аматике изрекао СигИиз: Егпе Иски1дгаттаШ зоп кете ВагИсИенкаттег зеш." Г. Т. може битн уверен, да мп је познато, за што је ово СиПшз казао; али г. Т-у није познато, да је за оваке случаје, као што је код рах и 1"ах , СигНиз казао: „ЛНе СггатшаИк 1В1 гит Ј>е1е$>'еи(Псћеп Насћвсћ1а8'еп ћеаи 11а страни 274. пише г. Т.: „У § 5. наводн се VГуЦ као субстантив (стражар). УгуИ је у првој линији адјектив и значгс „будан у иесника уиотребљава се као субетантив, а са значењем „стражар .» Кад ово човек црочита, не може, а да не узвикне с Јувеналом: ГНШсПе ев1 заИгат иоп вспћеге. Толико је векова прогекло, и све се мислило, да су Цицерон, Л.ивије, Плиније, Светоније нрозаицн, а ево при крају XIX. века после Хр. начипи пх г. Туроман песницима, јер по њему само неспицп унотребљавају У1§ ч 1 као супстантив а са значењем „стражар." У1§ч1ез ћпјчие

1? в н о С 'I 1

сиз!о(1ез С1с. — УШ^ев еш§ 1 осг , Б1 у . — V§Ие8 посвигш Р1. — Ггае1'еси уј§Пит 8ие1. На стр. 274. наводи г. Т. из мога §. 7. ово правило: „Основе на, 1 су тазсиНпа. Ако значе лнца могу биги соттии1а," па додаје: „Најважнија реч на I јесте сопзи1. Зар овај субстантив моисе бити соттипе, зар може значити консулка? Ла и реч ридИ иотражите у речнику, иа уз њу стоји т." Баш има г. Т. малер. Где год покуша нападај, свуд пропада са својим стручњаштвом. ТЈПга роззе пешо оћН§а1иг. Госиодину Туроману су дакле осноне на 1 само шазсиПиа ? Исгина — слажем се с г. Т-ом у томе, да зићз!;. сопзи1 не може значити консулка, јер такав народ, као шго су билн Римљани, не бира за своје консуле којекакве баке из заиећка. Исто тако нећу тврдити, да би ма која од рнмских матрона била ри§П (борац на песнице). Ну пошто је г. Т. пстакао два супстаитива, које, као што се види, нриз:!ајем само за тазсиПпа, то треба да се и ја њему барем нстим бројем одужим, да видимо, хоће ли и он бнти толико деликатан, и да призна, да су то сот.пиша ? На пр. ехи1 и ргаезић Шулц, који је био г. Т-у извор за његову граматику, има реч ехи1 као образац, и до ње стоји значење ћег (6>е) ^ег« бапгЧе (изгнаник, — нца), а за другу ргаези1 наћи ће у речнику : ^огИпзес, 93ог1апјег1п ; Жог» Ј1е1;ег(—јп). Ехи1 Нурзппиезка. О у . — Ниа ргаези1 зПеиШ. 8о1ш. На стр. 275. наводп г. Т. моје правило : „пеи1га су у) основе на иг (веп.-ипз и опз), па онда пита: „Је ли речима еОиг екоггв, /'етиг /етоггз, гесиг гесоггз основа на иг ?" Зар сам то Ја негде тврдио ? Зар инје г.Т-а стид износиги такву неистину нред своје стручне колеге и пред своје ђаке ? Зар ие помишља он, шалећи се изреком Пиегае иои егићевсшП, да ће му неко довикнути: Шс хиуег ез^, ћиис 1и, Котапе, са\'е!о ? Нека г. Т. само „поштеиим" оком загледа у §. 5. 1, па ће се уверити, да је тамо јасно наштампано : „основа — ог: ећиг слонова кост, 1'ешиг бут, 1есиг Јетра". А за основе на — иг наведене су речи аи§иг (т.) и 1'и1§иг (п.) На стр. 275. вели г. Т.: „Уз иравило у треКој деклинацији пси1га су а), основе на ег ((теп.-ег1з) наводи Малина као изузетке између осталих речи, један та$сиНпи>п друге