Prosvetni glasnik

5 80

ЗАПИСНПК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТПОГ САВЕТА

карактера на побројанпм органпма, којп су тако кадрп вежбати и сопствено проматрање учепика, и ре<мекспју мозгаученичког. У овоме распореду органа није учивена ни валша морФолошка разлика између вегетативних п репродуктивних органа биљних. Цвет нема за се пп одељка, већ је растргнут пола у цваст, а пола у органе за плођење. С мало пажве могу се овде прп штампању учинптн корнсне нсправке, особито се овај одељак (органологпја) може везати п довести у склад с првим трећинама рукописа. За разна проматрања корена, стабла, лпста, плода и т. д. ваљало би свуда навести по један два примера из пзучених биљака, те да се пекако осетп потреба и иримена онога претходпог учења. Потпунссти ради ваљало би унети и нов одељак : органографија биљака без цвета. Имам поменутијош неколике ситнице.Тако у иисца се налазн једап одељак младичење, у коме се говорп о лозпцама, слепићнма, трњу и вршики. Као да је писац хтео под овим именом да обради партпју, познату у поменутој Панчића Флори подименом: Органи за множење. У ове органе долазе: пупољци, за тим изданци подземнпх пупољака: слепићи, па калемљење, чепо п ченцп, и кртоле. Али, ако се п иије то хтело, опет под пишчевим младпчењем тешко можб остатп и трн, пошто је оп закржљала грана, илп кашто промењен залистак; тако п вршика, пошто је п она некад промењен врх стабла, а некада опет иромењен лист, или још и део листа. С тога, ако бн се на ово огранично назпв „младичење", бно би незгодап, јер ето некад значн и кржљављење. Слободан сам павести још једпу ствар, која нпје ногрешка пишчева, пего је, чини ми се, погрешка наше ботанпке. Реч омотач најчешћс се употребљава за ботанички термин гпг:о1исгит. а то значи скуп прнперака што стоје око једне или више петељака, око једног или впше цветова. Најчешћи је у УмбелиФера, иа ту има још и свој диминутив: омотачак-ГтоЈисеПит. Ова згодна реч често се, а без нужде употребљава за чашу и крунвцу , тобоже с тога, што и оне нешто омотавају (прашнике и тучкове). Ту се оне зову још : цвстни омотачи. У тој прилнци као да цвет искључује чашу и крунпцу, а то би таман била бесмислица ! Ако

се понекад хоће да обиђу речи: чаша и круница, може се рећи: ,новч цветнн круг" п „другп цветпп круг«, пли ма како друкчије. У писца је овај омотач тлко различно употребљаван, да се не може пзбећп забуна. Тако је псто и с нашпм речпма: рукавац, сара, усмина. Опе се употребљавају за разие врсте ботанпчког термпна уадГпа. У иароду се реч рукавац уиотребљава само за вагпну па травкама, па као да је по слпчпости препета н на сличап орган у других бпљака. А усмина је канда прост превод научногтермипа. Слободан сам тврдптп, да сам ове забупе згодно обплазпо на овај пачпп: рукавац (уадгпа. рава) налази се у травака; сара (осЈггеа) налазп се У Ро1у§'опе-а; усмина (уаугпа гп1едга и V. Vепигова) п. пр. у Сурегасе-а и ХЈтћеНГег-а. Чинп ми се , да бп се на овај начин могла потиупо обићи забуна однеједнаког употребљавања корњих речи.

На заври^етку понављам, да се рукопис: „Ботанпка за нпже разреде средњнх школа," од г. Ђ. Козарца, може иршремено иреиоручити за школску потребу у нижим разредима гимиазије, а све што сам навео, може се лако п при штампању нсиравптн Захваљујући на одликовању, јесам Главног Савета Пресветног 26. септембра, 1890. у Веограду. ионизни, Ранк. Петрови!. »рОФ. I. беогр. гпмназ.

За овпм ,је прочнтан реФерат г. Порислава Б. Тодоровића, нрофссора, о нстоме делу, н тај реФерат гласн: Главнои Просветном Савету. Част ми је подиети Главном Просветном Савету своју оцену и мишљење о Ботаници за ниже разреде гнмназија од Г Б. Козарца. У овом делу застунљен је програм за пнже гимназије, какав је бно снремљен у Главном Просветном Савету да буде сталан програм, а којн после није остварен.