Prosvetni glasnik

75*

записиик главиог

У племенима биљака узете су поједиие бпљке као представннци, а друге су кратко спомпњате. Представпици код неких идемена пису срећно изабрани. Јер као подесии представиици биде би бнљке, код којпх су заступљене бар у иећинн ове нрилпке: 1. да је биљка удесиа за потпун оинс, то јест, да су развијени сви делови, да нма и цвета и плода у исто време, да цвета кроз дуже време, да нма народно нме, дајеудесна за нресовање. 2. Да еу биљке онште ио целој земљи, и доста честе у једном нределу. 3. Да цветају у времену, кад школа ради, и 4. Да имају какав значај по упогребљавању. Ако није могуће обухватити све ове тачке, онда треба бар већину. Или да не изостану у нлемену оне биљке, које би обухватале впше тачака. Међу таквенезгодне нредставнике мо1'у се рачунатп ове биљке: ива и бреза, јер су само нланинска дрвета и ретка, зечја боца, ељда, за коју у многим крајевнма краљевине Србнје ае знају; млеч је редак. У распореду биљака нисам могао докучити, шта је узето за основу. Јер није узето но реду цветања; тако, татула је на другом месту, стидак на шестом, а оне цветају доцкан; иро цедак је на четрнаестом месту, а јагорчевина на шеснаестом, а обе цветају рано неђу првим нролетњнм биљкама. НиЈе ни по У1инеовој снстеми, а није ни по природној, јер нрво долазе биљке с једноперном круницом, па биљке с многонерном круницом и без крунице. 11од 15. и.а је као нредставникреснатица, а носле под 19. бреза је као реснатица. Тим се хтеле обележити ашеи!асеае (реснатице) по племеиима 1)е1и1асеае (брезо) и заНсшеае (врбе). Али опет на стр. 42 врбе су одвојене од осталнх реснатица, и орах је стављен међу реснатице. Добро би било, да се норед свију биљака, које се сномнњу, норед срнских имена биљака нанишу у огради и научна имена, као што је то урађено код представпика; јеримасрпскпх имена, но којима свако неће знати, која је биљка, тим пре што у разним српским краЈевима народ зове иетим именпм различне биљке.

:тног савета 5 8 1

Неке су ствари узете друкчије, него што је у делкма проФ. д-ра Панчића, парочитоје подела нлодова друкчија (на стр. 92 п 93). Овом одступању нема разлога, бар га нисам могао наћи ни у делима других научника. На стр. 92: „ Чаурасти плодови. — Они се у онште зову чаура ." Ту долази л^уска и љушчица, махуна, а праве чауре и нема. Бољеје ово назвати илодови иуцавци, и узети нрво чауре по начину њиховог пуцања, па љуске п љушчице, махуне и мешкове. На стр. 12: „илод јабукаје ностао од ложе." Код Панчцћа и других ботаничара, чија су мп дела при руца, узима се као једноперна, звонаста чаша, а не као ложа. На стр.. 52. кодлиие: „Плод је дрвенаста мрка орашица." Међу тпм то је права чаура, која би требало да буде вишесемена, али се само једна семенка развија, а све остале закржљаве. На стр. 93: „У штитоноша су на једној ложи сасгављене две ахеније." Није добро, јер ахеннје внсе о рачвастој аетељчици, кад су зреле, а приљубљене су једна уз другу, кад су зелене. На стр. 47 : „Каћунице су иеразвијене н задебљаде гранчице ." Боље је казати да су задебљала стабла. Незгодно је и ово речено: „два котидедона (у грахорице) иуни су хране (скроба и и шећера) [стр. 22Ј; „семе (у ниревине) док је мдадо, мекано је и нуно беланцета (т. јсладуњавог мдечаог сока)" [стр. 29Ј; „бцљке са семеном рађају се из нравог семена" [стр. 63Ј. Није за децу и то у почетку [на стр. ЗЈ: „Цвет је састављен од преображеног, т. ј. обдиком промењеног лишћа." Дедо је иначе леио написано и по величини таман је одмерено за ннже разреде средњих шкода. Мисдим, да ће писац радо пзменити ове ситнпце према напоменама, имојејемишљење, да се ово дедо ирпми за школску књигу. 29. јуда 1890 год. у Кромјерпжу у Моравској. Бор. Б, Тодорови^, проФ. београдске учит. школе.