Prosvetni glasnik

ЈОВАИ РАЈИЋ, ИСТОРИК СРПОКИ

59 5

XI. Богомоља у нишкој еиархији бидо је : а.) иређашњих:

1.) цркава • ■ 2.) манас.гира 3.) капела • -

166 16 7

б.) иових, у 1889. иодигнутих: 7.) цркве 2 2.) капеда 1 192

свега

XII. Оирављеие су богомоље: 1 црква и 1 канеда, свега • 2.

Ј 0 Б А Н ИСТОРИК (Кратви проглед љегова живо' I. Мото : Б.Јаго томе ко довијек жиии, Имао се рашта и родити. Његош. Јован РајиЛ, највреднији и најбољи историк српски, а најзнатнији писац „славено-ернске" шкоде, родио се у Карловцима ; у Срему, 11. Новембра 1 726. године, а отац његов Раја Јанковић рођеи је у Видину 1699. године, на је отуда побегао од турског насиља и настаиио се у Кардовцима. У оно време, у сриском народу школе беху врдо ретке; — и у самим Кардовцима беше једна једина худа осиовна школа, те је због тога било врло тешко своју децу школовати, и то је био редак обичај и код богатијих Срба, а сиромах није ни мислио о шкодовању своје деце. Рајићев отац, ма да беше човек врдо сиротног стања, ипак је дао у школу свога сина, и Рајић се за време свога школовања много мучио, борећи се са сиромаштииом и разним другим незгодама.

Овај посао младога , на' жалост , прерано умрлога писца наградио је академ. савет Велике Школе о свегом Сави 18 90. године. прооветци гласник 1890

Р А Ј И Ћ СРНСКИ ') а и рада на српекој историји) Основну је школу свршио у месту свога рођења, у Карловцима, и беше учемик првих учитеља Руса, који дођоше из Русије ради образовања српске младежи. Млада душа Рајићева није се задовољила оним соком науке , који је у се усисала у карловачкој основној школи: то је само био први гутљпј те божанствене течности, која батри дух а оживљава тедо, и Раји1), осетивши њеи бдаготворни утицај, намисли учити се и даље, уз пркос свима бедама сиромаштине. Ои, дакле, остави своје родно место Кардовце и оде у Комораи, где сврши гимиазију, а но том сврши философију у Шопрону. За све време свога тнколовања Рајић иије имао ни од куда никакве помоћи. Његови убоги родитељи иису могли , а други нису му хтели, помоћи, и он је себе издржавао друге учећи. Овршивши гимназију и ФилоеоФију, Рајић се иије ипак задовољио својом научном спремом. Он се хтео напајати свима врелима науке, до којихје у оио време могао доћи. Жеља га је вукла , да буде свештеник, мислећи да ће у том положају моћи највише своме народу користити; а да би могао постати свештеник, требало је свршити богословију.