Prosvetni glasnik

п т

иругасти, наткрилак е на лип,у жут, иа паличју црн, а на врху унск с обе стране дрп. Виле су н крмнла ишарапи сивомрким пантљикама. Око је отворено жуто. Дужина тела 36 см., пшрина 98 с крилима, реп 15. По свему изгледа да је оиа нрава обитатељка тундре'). Једе лемиће и мишеве. Кров Србију нропутује крајем октобра, а враћа се месеца марта у северну Европу, нарочито Шведску и Норвешку. Налази се у свих 5 делова света. — Еосмонолит је псто тако једпа шљука: поменути В ^герзИав. Она се налази приближно на целој земљи, и то увек само крај мора, као : на Исланду, Скандинавији, Грчкој, јужној Италији, Шпанији, Новој Холанднји, Средњој Америци, Бразилији, Мисиру, Африци, Индији и т. д. Дела Европа бро.ји 480 Фела нтица, а Србија 301, дочим у Немачкој , која је једанаеет пута већа и ма море се наслања, има 350 Фела. „Сваки крај у Србији има своје особитости, свуд ће се која нтица наћи, које у другом крају нема; али има места у Србији, која су у орнитолошком обзиру особито важна, а то су голети, повећи кршеви, нешчане равниде , повеће баре и внша брда. Тако се виђају око нас у Београду и на Засавици у шабачкој све чапл .е, које су у Европи позпате; на чијацу се у Београд кадшто доиосе кашикаре, ражњи, повише Фела дивљих гусака и пловака; по голим брдима у књажевачкој живе неке ређе Феле рода Бах1со1а; но стрмекитим кршевима гаминске реке у Подрињу видео сам ретку нтицу Тшћо4 ) Тундра је руска реч, значи неирегледно велнка равница, покривена маховином и лишајевима, највише се протеже по северној Сибирнји и источно од Урала до Белог Мора и Двине, па онда у соверпој Европи до Леденог мора. То је ужасна пустиња, зими увек са смрзнутим земл>иштем, коју само северни јелеи обитава, а дечи је 01161 тако баровита, да је за људе ненроходна.

ц 41 601 (1гогпа тпгагЈа: тетребови се налазе на Ишшовој Л.ивади, Коиаонику и Столовима; неку ретку јаребицу с црвеним ногама (РегсИх §гаеса) видео сам на Десковику, окр. алексипачког, па Мучњу, а зар ће та иста или њој сродпа Фела (Р. гп1'а) бити и она, за коју у Подрињу знаЈу да живи на кошљапским камењарима ; на Копаоиику живи нека трећа јаребица, а ту има п плапииске шеве, планинске чавке с црвеним кљуном и погама и др.; на песковима у крајинској налазио сам сгепску шеву (А1аш1а Са1ан(1га), којанам долази из јужие Русије, и неке Феле из рода Аи^ив, а па томе, истоку отвореном, крају од Србије, по свој прилици мпоге ће се птице с временом паћи , које су до сада само виђене у јужиој Русији" (Панчић). Ба^ориз а1ртиз такође је паведен код Панчпћа као наша нтица , али ова се Фела мора узети с великом резервом, јерје до сад нпко пије не само убио него ни впдео. На који је начин дошла она у нашу Фауну, није ми иознато. Копаоник је јако пасељеп грабљивицама сиих врста, због ко.јих су невачице врло регке. На нодножју у брдским рекама са шљуиковитим коритом, као у Расиии п Грашевачкој реци види се но који нустпњак водени кос, како стоји на нању или камену, па као с карауле мотри на хитре рибице, хоће ли се која помолити, да зарони и да је за тили часак извуче и прогута. Он рони због кратких крила врдо брзо, и, што гњурци не могу. трчи по дну воде као по сувој земљи. Ми тек због овога разумемо, што ће му кожице за поклапање ноздрва, јер не би могао ииаче живети у води и на суву. Његово иарочито обитавање по брдима Европе, Азије, северне и јужне Америке, у чијим потоцима живи, даје мнслити, да је он у леденој периоди био исто тако свуда распросчрањен као дивокозе, алниски зе-