Prosvetni glasnik
606
II Т И Ц Е
Примери су показали да народ неке птице воли, које то у пуној мери заслужују, а меке опет ирзи, које су исто толико корисне као п пређашње, алп о љима стоји нредубеђење да су рђаве, и због тога их мрзи. Да их мрзи само због изгледа, не може се казати, јер на нример код нас омрзнуту совуљагу у Палестини НОИЈТују воо птицу доброслутилнцу; код нас се чавка презпре или тек трпи, а у Швајцарској је држе за срећну птпцу. За што се једма водеиа птица, Ибис, у Мисиру поштује и као светиња цепи, лаво је разумети, јер чим долете Ибиси из јужне Африке на мисирски Нпл, зиачи да ће се Нил скоро разлити п натопитп ђубревитом земљом и муљем велике равнице засађеие пирнпчем и памуком, а то је но њпх божанствена благодет, јер њш е постају плодне и рађају петоструко боље. Болести код дивљих итица има врло мало, и редак је то случај, да се пађе по која мртва, а да је умрла од прнродне смрти, но веКипом их ваљда у старости изда моћ летења, те их грабљивице сатаре. Да међу њима мостоји каква еппдемична болест, ретко се кад чује, али код неких Фамилија збиља постоји, као код шљува. Старост итица врло је различита. према величини и издржљивосги. Мале певачице, као чепЈљуге, живе само 8 година, ласте 85, ирлови 100, а напагаји 200, тако да је било случајева, да су по три људске генерације вреживелп. Лабудови иду најдаље, јер њихова старост досшже наше епске јунаке — до 300 година. Чудно је да птице у дубокој старосги боју перја нромеме, као год и човек што оседи; тако иесити, који имају бело нерје, кад оматоре, порумене ; нтице у ропству готово редовно боју мењају. Канаринаје па азореким и капарским острвгма, где јој је домовина, са свим зелена, а у крлеткама
Ј је нотпуно жута; чешљу1е имају у слободи целог века црвен каиић, а после две године затвора савршепо им ножути као лииун, а то зиачи, да ће скоро доћи време, да се бедма птичица преселм па очај свет; за то човечанска дужност захтева, да се из крлетке мусти, чим мочпе боју мењати. Биће познато свима читаоцима, да н нтнце морају да огпочииу, да истрошене матернје у телу надокнаде. Нити све мтице у нсто доба лежу, нити у исто доба устају, нити нак исто време снавају. Кукавица снава само сат, два; ковошке четири до пет, а орлови доцкан усгају, тек кад је суице далеко искочило, и кад устане, ме одлеће одмах са својих високих иозиција, него иошто нрво мерје уреди, машћу намаже, неволико се пута растегли и добро на све стране размотри. Као биљни, тако и животињски свет, респективнои птичји, око полова је многобројан, али се састоји из мало различитих врста, свака мав врста броји хиљаде хиљада својих мредставника, који се у густим јатима над морем вију или су земљу нрекрилили иа неколико стотииа километара. Од полова идући екватору шаренило оба оргаисва царства све већи мах узима, док у екваторској области не достигне иајвећу разноликост у боји, павпкама, начину живота и свим осталим животињским односима Даљина раснрострањења једне врсте ма мору је већа него ма копну, јер је и диФеренција у клими на великој даљини изједначена или бар приближна, а на комну је конФигурација разиолика и с друкчијом климом, а то и јесу услови опстанка, који Фели тачан рејон обележавају: докле може доКи, а даље не. Космонолитске птице има две: (Лиз ЂгаскуоГив и З^герзИав т1егрге-8. О^ив је сова, жутљикаве боје, вео јој је насив, глава и трун црнкасто су