Prosvetni glasnik

630

КЊИЖЕВНОСТ

§гат. 13. р. 203. ес1. Вјр. Маг1. Сар. 3. § 307. — Сарег. 2241. Р. За реч 08 нећу ићи тако далеко. Ту се ослањам на авторитет г. Туромана, који на стр. 264. своје критике каже: „Најчистије се субстантивима 3. деклинације нађе основа, кад се одузме наставак генитива илурала шп ; на ир. СГТП8 — С1\'ј-ит — основа с1т1 к . Добро! Сада нређемо у његону граматику, н потражимо именице, које у Степ. р1. имају Јит. на ћемо у § 34, с. наћи: аввшт, посИит, ,0881ит". игМшп. Нека сада г. Т. нримени своје нравило на оззшт, нека одбаци наставак ит, на ће му остатн 0881 (из 081 :1). Илп је ова основа добра, и тада имам ја право, или је садашње мишљење г. Туромана добро, да је имеиици оз основа дентална, и онда нека изволи поправити у својој граматицн облик 088шт, и нека га замени са „оззит". Хоће ли на то дристати, видећемо! На стр. 297. ас1 45. вели г. Т.: „ Из ове наиоменс: Аћ1. 8§. е место 1 имају имена градова на ир. Ргаепез^е — мора се извести, да се Ргаепез1е исто тако деклинује као таге и да само облатив синг. не гласи на 1 веЛ на е: Р г а е п е 81 е. Међу тим Р г а е п е8 1 е гласи за то у аблативу Ргаепез1е што је то 8ићз1. ЈпДесПпађИе". То мисли г. Т., и то каже и у § 31, 6. својр граматике, те то силом намеће и у својој критици, у којој своју нрнмедбу завршује правилом из своје граматике: „Имена градова на е, као Ргаепез1е, Кеа<;е јесу 1 п(1 есПпаМПа*. Нека отвори г. Т. ма који лат. речник на нр. Георгесов, Ингерслевов, 'Борђевпћев и т.д., па ће видети ово: «Ргаепез1е" Сеп. 18 и код Ргор. 2, 32, 3. наћи ће поред обичног аМ. на е и аћ1. на 1. Зар је такво супстантивум 1п(1есИпаМ1е? Кад је г. Т. у својој граматици за ове градове склапао правило, да су би1зз(. пнЈесНпаћШа, учинио је то, не разумејући ове речи: Кеа1е п. <1е1'ес1. тИ §1е1сћет Сазиз 1ш N0111., Асс. иис! Ађ1. Остављајућп овај жалосни одељак Туроманове критике, прелазпм на четврти. Жао ми је само скуноценог времена, кад номислим, да ћу и у њему морати аишт т з!егсоге ^иегеге. Ту чини г. Т. опет „огледе", који се ни у чем не разликују од његових претходних огледа. Као што је у првим огледима обрукао

§ 29. своје граматике, тако брука у овим другим огледима три своја парагра«а, и то §§ 36., 37. и 38. Иоштованим читаоцима нознат је већ обдик Туроманових огледа, али их ипак молим, да стрпљиво барем неке саслушају, да се нотпуно увере, како г. Т. мало цени истину, како је он ирема читаоцима неискрсн и самом себи и својој части неиријатељ. Пошто је нрештампао XI правила о роду именнца 3. деклинације из мојега чланка, нрелазп на своје огледе, па вели: „У осталом вргдност ових (Малининих) • иравила виде&е се најбољ ', ио томе, како брзо и како сигурно ученик може изнаКи род ове или оне речи, коју случајно не зна■ На ир. Тражи род речи аг1>ог (агћоз дрво), којој реиимо зна генитив агћопз. Како Ие радити? Према §. 1, 2. иотражиКе иравило о роду именичних основа на — г-1 (§ 7), иа К<: у овом иравил.у зауставити се код речи: пеи 1.га су $■ основе на ог (деп. огјз) и напи, да је агђог рода средњег, те да на ир. Ћ високо дрво" ваља казати латински: агћог аПит." Тај оглед чинио је г. Туроман према својој граматици §. 36, 2, 1з. У мојем чланку стоји у §. 13. ово правпло за род: 1. тазсиНпа су сва субстантива у) на 08 (ог18) и ог (опз). РенннЈшпп само агђоб или агћог (дрво). Други Туроманов оглед : „За Пег, којој, рецимо, зна генитив Шпег13 тражиКе ирема §. 1,2. обавештаја о роду у §. 7.; ирочитаКе у овом §-у иод 2. а, речи: „тазсиПпа су све речи на ог, I е г и 1ог", иа Ие наИи, да је Н е г § е п е г 18 ш а 8 с и П п ј! ПриметиЛе на ово м,ожда г. иисац : иа ја имам ено 5 наиомену §. 6., која гласи: „ 1'еч, која у N001. Асс. и Уос. 8§. гласи Нег (п. иут), ирави остале иадеже од основе Плпег, ит.д " и у којој ј<- дакле назначено, да је Н е г н е и Iг и 111. А ја одговарам на ову иримедбу с ии ■ тањем : На шта еу онда иравила за род речи, кад Ле им се овај да тражи ио свима наиоменама?" Као што се до сада писам угледао на г Т-а, да се за одбрану своју нослужим кукавичким извртањем или лажју, исто тако не бих то учинио ни овде. С тога је' и г. Т. врло погрешио, што је у својој примедби нагласио да ћу се ја тобоже хтети „да браним 5. напоменом из својега §. 6."