Prosvetni glasnik

631

Нротиву извртања и неистиее г. Туромаиа бранићу се другим оружјем, и то љеговим речима, које је на стр. 319. своје критике изговорио, и које гласе: » латинска је граматика ао којој се дамас иредаје у нас лат. језик. е 1XI и ћ е г V и п Ј е п е г 8 ! а п с1 р и п к I". Данас су шавсиИпа на ег изузетак, и овај је у мојем чланку наведен у §. 7. после тачке в), која гласи: „пеи!га су «.) основе на ег (Оеп. епз, па била то и имена разпог биља); амо спада и \'ег (м. уезег пролеће). Ето нравила за род именице Иег, које г. Г Г. није хтео видети, само да може пред читаодима лакше „оперирати с којекаквим обманама". До сада сам ћутке прелазио преко Фразе „натоварити на памћење учениково", којом се г. Т. у својој критици тако често служпо без икаквог разлота: али је нисам испустио из вида. Основински прннцип иде на то, да поред научне темељитости олакша ученику носао. То се впди баш наоним иестима, гдеје г. 'Г. своју бомбасту Фразу „о товарењу" унотребио. То се огледа и овде. Оставимо научиу страну овог нравила, и загледајмо на практичну, на ћемо видети одмах ту велику разлику. Латинских тазсиНпа 3 деклинације на ег има ученик да запамти само 6, а колнко би морао запамтити именица средњег рода по .старом принципу ? Приметиће на то г Т.: „на и ја имам у својој граматици само 8 пеи1га." Верујем! Алн Јесу ли то све имееице средњег рода ? Нису! Ученику се зада писмепи задатак, у којем ће доћи па пр. супстантива кићег, бПег. Како ће оп проћи с нромеиом тих именнца? Како с конгруенцпјом, ако уз њих стоји нридев? Ако на њих примени главно правило Туроманове граматике: „ш а 8сиПпа су речи на ег", погрешно је; ако лп на њих прпмени опће правнло (§. 15,3) Туромапове граматике: „Јеппшпа су имена дрвета", иогрешио је опет. Изнети пред ученика овако сакато и ненстинито правпло значм варати и лагати га. Али поред таке неупутности омплели су г. Т-у његови изузеци, јер је међу њима и именица легћег (шиба, батина), за којом је тако уздисао на стр. 310. своје критике, што је иисам као (МесИтат навео међу основама ва 1 и г. Такви су и остали његовп огледи с речима дшез, гедшев, зедез, аћ1ез, 1е§е8, тегсез, са8818, сиврјз, које је г. Т. већ једном

потрзао на стр. 276., где сам му и одговорио. За аез има правило за род у мојем §. 13. у., за сип8 у §. 13. р.. и ако г. Т. желп по својем принципу, нашао би њен род и у §. 22, шаесиПпа су «, субст. на — шв, нремда овој именици није основа на — ј, као штојује г. Т. у својем §. 37,2 стрпао међу речи атшб, ап»иЈ8. ахј8, С1П18 е!с.; јер јој не гласи §еи. С11П8 већ тет. — За реч 1пх наћи ће правило за род у §. 4,1, камо је г. Т. поред свега извијања при свршетку својега огледа ииак скренуо, те је тнме призпао као умесну моју напомену, за коју је па стр. ас12. казао, „да се њоме само ученик буни;" уједно признао је овде, да је шх гутурална основа, а на стр. 311, 8, вели да је лабијална. — За 1'е1 наведено је правило у §. 19., за те1 у §. 10,2. — За речи 1т1ег, аез!а8, ИћеПаз, с^тИаз, У1Г1из, 8а1иб, зепес1из, шуеп1и8, бегуПиз наведено је правило за род у § 28. Ноттованом читаоцу познато је, колику је вику подигао г. Т. 'на страни 262. против бићв!. соттшиа, а ево на стр. 309. 1. пита опет, за што нису наведена соттиша као а1ез, сотез, 1п1;егрге8, 8асеп1оз, сиз1оз, оћзез, ргаезеб. Малер је то велики, кад се крптичар обрука — највећи малер, што се у онће може догодити у књшкевности. А такови малер имао је непрестано г. Т., па има га и на овом месту; јер су све те именнце, које он тражп наведене као сошшиша у мојем чланку, и то у § 8. Г. Т. није морао трошитн толико речи са својим огледима о роду именица, него је могао просто рећи: „Мени се не допада, да се правила о роду наводе уза сваку поједину врсту засебно, ја находим, да је боље, кад су та правила у једној гомили, као што то ја пмам у својој граматпци". Јест, али г. Т. је човек од рачуна; њему је добро познато, да три странице впше вреде него три врсте, те с тога и пише којештарпје. Допада ли се г Т-у размештај мојих правила о роду именица, или не, мене ни у колико ие буни. Тврдо сам уверен, даће сваки, коме су иоле познати захтеви методике, нризнати, да је изучавање правила о роду уз поједине именичке врсте не само умесно и практично, него и олакшица за ученика. Јер на тај начин дозна ученик у врло кратком правилу прегледно род свију именица оне врсте