Prosvetni glasnik

632 к њ и ж

с којом се уиознаје. Ако пак г. Т. мисли, да се оваким дробљењем науке о роду именица на више мањих лекција само узалуд оитерећује ученик, онда је његово мишљење од исте вредности као и његова Фраза о /гокарењу." Еад г. Т. докаже , да желуцу нашта не шкоди, кад се пићем п јелом претовари, онда ћу му и то 'веровати , да се дечпји мозак не поремети , кад му се толика правила о роду именица на један мах предложе, као што то чини г. Т. у својој граматици. Најпосле није г. Т. ни понван , да за евоја пр.чвнла каже, да су лака, приступна и испракна; о томе могу судити они , којн су прпнуђени, да бубају рашз, рГ^сЈк, спп18, 61П8 е!с. или уег, сасЈатег, Иег, тегђег е1с... Како су смешне, а ипак жалосне речп г. Туромана, којима ове малициозне огледе завршује ! „ Овако би ево лутао ," вели г. Т .,,.овако губио време ученпк, који би ио евентуалној Малининој латинској граматици тражио (разуме се по Туромановом начину)ј »од онима речима, које сам наиомснуо, и стотина других речи; и што је ири томе најгоре, иосле толиког лутапа нашао би, да је реч рода онога, којега није ." (Тако бп то тражио и нашао по Коменском само „тупи, покварени, пакосни и иајвише изопачени ученик.") За тим следује опет 1"1Мепће§ : „А би ли овако ученик иролазио кад би ма којој од ових речи тражио род ио садањој својој латинској граматици (т. ј. Туромановој)? Средњи ђак одредио би род свакој речи бр.чо и тачко по §§ 36., 37. и 38. (Сгес1а1 1ис1аеи* Аре11а) ; а од средпег бољи учинио би то и не загледавшм у књигу ." (Био би дакле вештији од самог г. Т-а, који је морао гледати у своју граматику, кад је према њој склапао и удешавао своје огледе). Да би својему хвалисању носадио круну, додаје г. Т.: Шта више, кад бисмо баш и од самог иисца ових иравгсла заискали одговор на ова три иитања (које су речи 3. деклинације ио овим иравилима шаасиНпа , које Јеиигппа, а које п е и I г а ?) — не би нам га умео дати коректно. (Стр. 302). — На ово одговарам речнма Шилеровим : „1ће11)1 анф 1п ђег јМИфеп ЗВеЦ. ©етс1пе 91а(игеи јађ1еи тИ ћет, гоа§ 1"1е 1ђии, еМе тИ ђет, та§ )1е јтћ." (VоИл 1- 1а1'е1а). Е В Н О С Т

Већ сам мислпо, да је оним опсенарским огледима крај, а ево г. Т. извадио је из свога рукава још један. Хвала Богу — последњи, и тај се тиче именица, које у §еи. р1. имају завршетак шт.. Манипулацпја је исга као и у претходних огледа, само је свршетак много жалоснији. „ХоЛе ученик ," «ели г. Т. на стр. 308. Ђ да зиа ген. илур. од ппћег. Да то може знати, треба најире да зна ген. сингуЛџра; и рецимо, да зна да овај гласи 1 т 1) г - 1 8. Према § 1, 2 и иарадигми \ 1 сI о г $е п. р1. ујс^огиш (§ 5), нашао би да ген. алур. гласи I т ђ г и т. Овако исто нашао би да и од и 1; е г, V е и I е г, Пп1е г гласи генитив илур.: и I г и т, V е II1 г и т, П и 1г и т." Исто тако манипулише (да истера више табака) са речима : „§ 1 ап 8, пох, т о п8, р оп 8, с1 е п §еп8, агх, 1'а1х, 1аих, Агр1иа8, Ен1 еп а 8. 8 а И11118, {гаиз, п 1 х, игћз, зПгрз и 0 8, а за аз, да нађе ген. илур., тврди, г. Т. налутао би сс ио целој треКој деклинацији. За све ове речи наћи ће ученик обавештаја у мојем чланку, на име : за реч игвз и 8<лгр8 у § 17, 8., за шх у § 3,2., за 08 у § 29, а за све остале речи, дакле и за аз, у § 26, а, е, 1', д, и у § 27,2. Али за што се браним ту набрајањем параграФа, у којима су наведенп генитиви тих именица ? Поштовани читалац може само загледати на нретходну 307. странпцу Туроманове критике, па Ке видети, како се сам г. Т. потрудио, да ове све речи по параграФима сређа, те тако нехотице побија сам ону лаж, коју је само за 7 врста ниже бацио пред читаоце. Најносле пречистићу с г. Т. још један рачун из овога огледа. Премда но § 26, а. мојега чланка ученпк и не зна за други облпк ген. ил. осим АгршаШт и ЗатпШит, нитам г. Туромана, да ли он то озбиљно мисли, да је Агрша1ит и ЗатпИит погрешан генптив ? Претпоставимо овај случај. Г. Туроману као министарском изасланику дође у седници за оцењивање писмених задатака латински задатак неког матуранта у руке, и у њему наиђе он на облике АгршаШт, 8атпК;ит. Г. Т. казаће онда : „Овоме се приправнику не може признати зрелост из латинског језика, јер не ! зна ни именице као што треба мењати."