Prosvetni glasnik

114

решили да 8. јула идемо до Зворника. То ее морадо извршити. Капетан обећа наћп 6 коња за јахање, а отвари да пошљемо наоколо. преко Лознице, у Сакар. Занђо пристаде, да за 10 дин. вратн стварп у Лозннцу п да их донесе рано у Зворник. Директор и Миљковић у једној соби. а Типа, Павловић и Јуришић одоше у другу собу. Кревети чисти, а ми уморни, заспасмо као заклани. Тек у 6 часова. у неде.ву 8. јула. били смо на ногама. У гостионичку авлију почеше доводити ооедлане коње. Како су их наши ученицп с вољом и задовољством гледали! Сваки је бирао за се што бољег коња, како би ишао сигурније. .Тес, али шест коња, а нас дванаест. С тога је само половина могла да јаше, а половина ишла је пешице. Боље и тако, но све без измене пешице. По доручку кренемо се пут топионице. Ту нас дочека заступник управника подринских рудника. Он нас је провео кроз своју Фабрику, где се добива чист антимон. Нашн ученици завирнваху у сваки буџак. Јова узе један мали, али леио кристалисани комадић антимонске руде, на коме се виђаху и кристали од пирита. И директор се заинтересова за леп екземплар, који је лежао у гомили руде, што беше спремљена за топљење. Али г. управник изјави, да се без његова одобрења не сме ништа узимати. Каква разлика између овога човека и г. Фалконеа у Зајачи. Овај српски чиновник не да српским ђацима мало парче руде, док он то не одобри. а г. Фалконе увео нас беше у своју лабораторију, где су лежалн најлепши екземплари. што их Зајача има с изјавом: „Господо, све ово стоји вам на расположењу." И наши ученици и Павловић трпали су све од реда у торбу и зобницу. По управнику крупањском ми бисмо дошли без комадића руде у Београд, али хвала г. Фалконеу у Зајачи и г. Аксентију Јокићу, учитељу у Крупњу. који нам дадоше лепе екземиларе руда. Топионице крупањске су облика обичних лебарских пећи. Продукти што их оне дају лепи су, али се при њиховом справљању многи материјал изгуби. С топионица вратимо се опет у Крупањ. Сунце беше одскочило и припекло. Ишло се оштро. Г. Мокрањац, који нас је пратио до

топионица, у повратку отуда рече, да не би ни но коју цену пристао с нама. То је да душа оде у ноо, а кроз нос на поље. Чим смо се вратили у Крунањ. наређено је да се подази. Половина пешице, а половина на коњима, кренусмо се у 8 часока из Крупња пут Зворника. Околина Крупња прпличноје богата шумом. А особито нам је гтло у очи мноштво брезе, која расте иа јужним избрешцима око старог гробља. бдмах изнад Крупња, а поред Чађавпце расте Аћшв §1аИпова, 8рег§п1апа гићга п т. ,з. На пола сахата од Крупња почиње пут да се пење уз Борању, ако се у опште она сгаза, којом смо се мп пели, може назвати иут. Најпре се пење нолако, на све јаче и' јаче, док се не дође под Црквине. Уз Црквине је врло узбрдито, скоро исто онако као и на зајачким рудницима. Овде је гора врло ретка, тако да се нисмо моглп склонити од сунчане припеке. А сунце беше упрло да проврн мозак. Наста и оморпна, тако да смо се купали у зноју. Особито Миљковић бегпе се страшно заморио. Ми смо се мењалп : час . на коњу, час пешице. али је ои без измене нешачио. На распуклом једном дрвету поред самога пу г та наиђосмо на отровну г гују камењарку ; она се ту одмарала, савијена у котур, па је машицама ухватнсмо и метнусмо у стакло са шпиритусом. и тако кабинет јестаственички II. београдске гимназије има обе наше отровне гује: шарана и камењарку. о којима ученици обично знају пли по учењу из књига или по сликама. Сахат и но пели смо се без иромене уз брдо. На првом врху Црквпна одморисмо се. Загледамо у анеропд. Он ноказиваше 716 мм . У Крупњу је ноказивао 740. Разлика је 24 мм . После мало одмора и пошто се издувасмо, пођосмо даље Ннје вајде. морало се ићи, јер нут је био далек. Од првога виса до другога, који се зове РисТин Гроб, није далеко. Па опет смо и ту стали. Анероид беше сиао још за 4 ММ . На Ристином Гробу показиваше 710 ММ . Целим овим путем. непрестанце пдући уз реку Чађевицу к Борањи, газили смо све преко самог шкриљца. Од Црквина, где остависмо поменуту речицу, развијен је опет шкриљац ; али је он много тамније боје и нешто компактнији. По спољашњем изгледу оиомиње на старе шкриљце - — Филите. Кроз