Prosvetni glasnik

15*

ДРУГО ПУТОВАЊЕ НАОТАЕНИКЛ И УЧЕННКА ДРУГЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗШЕ

њега је, код Ристина Гроба, пробилаједна једра трахитоидна стена. Поглед с Ристина Гроба врло је леи. С њега се види цео ваљевски округ, један део округа крагујевачког и округ шабачки и београдски. Према Ристином Гробу види се лепо Медведник, који одавде личн на Ртањ, а десно се дигла Ракита са своја три врха. Ако се погледа на југ, види се, чини вам се, до јужне наше границе. И све то колико око видети може обрасло је шумом. Изгледа, да смо у једној околини, где људи још нема. Тако је то пусто, и нигде трага од човечје стопе. Полазећи од Ристова Гроба. после десетак минута, почиње једри доломитични кречњак, који мало траје, уступајући своје место поменутој еруитивној стени, чија је главна маса код'Капетанове Чесме. Од Ристина Гроба почиње да се силази. За не пуно нола сахата сишли смо до Капетанских Вода. Надали смо се ту наћи какав велики извор, кад ми тамо, а оно један мали извор, који тече нреко корубине. Вода је доиста врло лепа, права капетанска вода, али изглед јој није капетански. Срећа те ту нађосмо под столетним буквама лепе хладовине. Баш до извора беше грдна буква истурила из земље још грдније жиле. То беше тако амФитеатрално, да одмах изабрасмо то место за данашњи ручак. Сви смо се груписали око огромне букве. .Јело се јуначки, а капетанска вода појила нас како ваља. С последњим залогајем заспаемо. Нисмо смели дуго се одмарати, јер је ваљало стићи Дрини на обалу. С тога у 1 сахат бесмо се пробудили и умили. Павловић је ишао с Јуришићем по шуми, па кад се ми други понамештасмо, а Иавловић зажели да нас елика код столетне букве. То је било за један тренутак ока, и слика би готова. То нам је најбоља слика што смо је на целом путу добили. Она је била без велике спреме. па с тога је ваљда лепо испала. Спаковасмо слику, па се кренусмо даље ! Ишло се ванредно лепом терасом, док се не испесмо на последњи вис, ЦрвеНу Јабуку . Она је у главноме састављена из аргилошиста, само по где-где пробија зелеикаста еруптивна сгена. НаЦрвеној Јабуци промаља се и бели кристаласти кречњак. Мермер овај мало траје, јер пењући се овим висом развијен је непрестанце амФиболски гранит.

Пред нама се указа на западу Босна. Горостасни Удрич издигао се изнад свију брегова, па изгледа величанствен, ма да и сам није баш висок брег. Прођосмо и поред Куковог Гроба, па почесмо ииза страну, све кроз букову гору 3 Најтежи део пута за данас беше иза нас. За не пуно иола сахата сиђосмо Радаљској ријеци. На највишем вису Црвене Јабуке, који се зове Врлетно Осојце, забележисмо анероид са 704 мм . У Радаљској ријеци беше 745, разлика 41 мм . Према томе висина је Врлетнога Осојца око 500 метара, од прилике као и Авала. Силазећи радаљском страном гранит постуино ишчезава. Од првих салаша настаје кречњак, као последњи остатак денудације, а испод њега лежи местимице јаго гвожђевити шкриљац. Кречњак се јавља тјош на два три места, а главна је маса шкриљца, који траје све до изласка из радаљског хатара и пређе у пространију дринску долину пред Малим Зворником, где је, због воло рђавог времена, била искључена свака могућност, да се тај терен проматра и материјал збира. Још једном одморисмо се поред Радаљске реке, па онда низ реку право к Дргни. Прођосмо поред старе српске и турске карауле, где је била наша граница с Турском све до 1878. године; видесмо јотп остатке неких турских кућа. Све је то сада српско. По неки, по неки Турчин беше још своју њиву задржао овде, али и њу више не ради. Борања је сва обргсла шумом, која је овде врло добро очувана, а састоји се од цера, лужника, сладуна. магаричара и поглавито букве. На по гдекојим местима се виђа — у већим или мањим групама — и бреза. Од осгалих биљака није ништа нађено, што би било вредно помена. Али је вероватно, да је Борања богатија Флором по дубодолинама и кршевима, који се на 2—3 места помаљају. На путу од Крупња до М. Зворника иокупљени су ови инсекти: А§п1и8 уитсИз, КћуисћИез ћекиеИ, Огсћез^ез 1'а§ђ СегатМх всороК, ЗсоШиз сагрттз, С1у{,из апећз, КозаИа а1рта, Ме1о1опШа \ г и1 §аи8, ГуМа уев1саћзна, Со88и8 Ндтрегс1а , Могтиз 1п81л8. Сгеоћгирев уаг. лто1асеит, Сећзта аШтз,