Prosvetni glasnik

124

наука и

наст А ва

акценту, које данас имају највише прмсталица. Излагати нак овде мисли: Бенлева, Вајла, БенФеја, Бекера, Корсенантд. о акцентима старих језика и о првобитној аријској акцентуацији било би сувишно, јер су номенути научници исказали доста, више или мање, оштроумних досетака и иретпоставака, али их не могоше довољно разлозима потврдити. *) Па и оне мисли, које су данас прилично утврђене, несу са свим поуздане, јер се научннци и дан данас не слажу у дефиницији најглавнијега, тако рећи основнога, питања: шта је то управо акценат (сам за се) а шта квантитет (у овоме се слажу колико толико).' 0 акцентуацијн старих језика, као што би поменуто, не зна се готово ништа поуздано. Толико се зна, да су стари имали акценат и да су му вредност познавали а ). Остало је све, више или мање, непоуздано, а непоуздано је за то, што је сад још рано судити о акцентуацији прајезика, док су овако мало испитане акцентуације нојединих данашњих, живих језика. Мучнијега иитања, у филологији старих језика, од питања о акцентуацији, тешко је наћи. 1 ] Томе има доста разлога, а најглавнији је тај, што ми, и покрај тога, што имамо знаке, којима су у неком језику бележени акценти, ипак не смемо даље ништа поуздано говорити, јер не знамо оно, што је најглавније : начин изговара.ња.. 5 ) По свима дојакошњим испитивањима може се поуздано рећи само то, да акцентуација прајезика није имала никаквога опћега начела. Оволико о акценту старих иарода у опће. Српски пак акценат тако је многостручан и музикалан, да му равна нема. Осим тога, он је и врло непостојан. Огромне промене, које трпи он у току времена, најбоље се могу и вндети у томе, што се наша два најближа дијалекта: штокавски и чакавски, не разликују управо ничим толико, колико 2 1 Р. Брандт. Нечертаме славлнскои акцешологш. С. — П. 1880. 3 ) Биотед је акценат ирло леио описао, кадјеказао: »ассеп1;и8 ев1 уе!и{1 ашта уосјб" 5 (акцеиат је душа речи), да је данас вервију карактеристику тешко смислити. 1 ) За изучавање старинсвога акцента могу корисно послужити ова два дела : »1Је Гассеп{иа11оп Јапа 1е8 1аи&ие8 ]П(1о - еигорееппев 1ип1 апс1епеб ^ие шоЈегпеа* — раг. К Веп1оеда. Раг18 1^47. и »Уе1§1е1сћеи(1е8 Ассеп4иа1;10п88у81;ет по1)81 0111 ег деДгапЈПеп Оагб1еПипЈ» с1ег §гатта118сћеп 1ЈећегетвИттип^еи Јеб бапзкгН ип(1 (јпесЈазсћеп. 8 Уоп 1г. Ворр. ВегНп 1854. 5 ) Гласник сри. уч. др., књ. XXXVII., стр. 154. —

акцентом. За то ће бити најггодесније, да у овом прегледу почнемо носматрати акцентуацију нашу од првих почетака бележења акцената па до најновијега времена, и то у свима дијалектима посебице. 1. Акценат старога словенскога језика неиознат је, јер се у споменицима тога језика несу нашли никакви знаци за бележење акцената 6 ). Ну, да су акценти у споменицима нашега књижевнога језика бележени, и ако не с великом тачношћу, о томе не може бити сумње. Најстарији траг бележеној акцентуацији у нашој књижевности, налази се у споменицима српским XIII. века ; то су примери, у којима стоје по два једнака вокала или консонанта, место једнога, и онда, кад по етимологији не би требало. Акценти су у свима тим иримерима бележени, у главном, на пет начина') : а) двама вокалима; б) двама консонантима ; в) знаком 4 ; г) знаком ' ; д) знаком л. Али се свих пет ових знакова не находе у свију ондашњих писаца. Како вели Маретић (Шопа ћгу. ргау. Штзкгјет 81оу1та. 1887.), први писац наш који употребљава акценте јесте Д. Рањина (1563.) у збирци својој „Пјесни разлике", и то употребљава само трећи и четврти од споменутих знакова. Само Вранчић у свом Речнику употребљава свих пет знакова, док у другом свом спису не нознаје свих пет нити их унотребљава. Микаља зна само за други, трећи и четврти. Лако се досетити, како вели Даничић, да суг се два вокала писала место једнога дугога. Вранчић то на једном .месту и изреком потврђује, и ако има примера, да код њега стоје по два вокала и онде, где је данас слог кратак, који је, без сумње, и у његово време био кратак. На прилику он иише : наа мистоо, дјелла (^еп. р1. био је дуг слог и пре. као и данас). Бандулавић има знак ' не само на дугим, него и на кратким слоговима : бко, бтац ; тако исто и знак не само на кратким, него и на дугим : краљ, закон итд. Оштар акценат бележаху, готово сви стари писци, са два сугласника (Микаља, Дела Бела, Стули, Волтиџи), и то не само у 6 ) М1к1о81сћ. Уег&1. БаиИ. р. 199. ') Све што знамо о нашој старој акцентуацији знамо иоглавито из расправе Ђ. Даничића: »Рп1о§ /.а 1б1опји аксеШиас1|е ћг\ г а<;зке Ш вгрвке.* (Кас1 XX.). Покрај ње корисно мвдке послужити и расирава Т. Маретића.