Prosvetni glasnik

123

16*

НЕШТО 0 СРПСКИМ АКЦЕНТИМА (КРАТКИ ПРЕГтЛЕДј *) од Гргура М. Јавшића фил. III. годинс (1аа негђ^зсћо ћа4 1пп81сћ1;Псћ (Невег тос1Г11са110пеп (1ег уоса1е ип4ег а11еп в1а\ 7 15('ћеп, ипЦ 1сћ тсаге уегзисћ!: хи зацеп и1)егћаир1 ипкег а11еп 1)екапи4еп зргасћеп ЛепЛ1П8к('п ип(1 2аг1ез1еи ог&апјзтиз.' 5 М 1 к 1 о з 1 с ћ. Уег§1. 1|аи11. 1852. р 317. Међу осталим појавама у језику, постаје, у новије време, све озбиљнији предмет изучавања најнежнија страна језичкога живота — акцентуација. Лако би било навести читав низ дела, што се занимају питањем о акцентуацији, било појединце за један језик, било за неколико њих, па и за све аријске, тражећи и ту сродности од старине. Ресултати тих истраживања од велике су вредности. Нарочито се за комиаративну акцентологију може рећи, да ће њени ресултати бити за многе, нама још нејасне делове Фонологије п морФолопце, исто онако знаменити, као што су нпр. ресултати комиаративне Филологије и митологије од огромне вредности за психологију и културу старих народа. Успех иак комнаративних студија зависи највише од вернога истраживања иојединих језика и наречја, методом историјским. За то се данас ■— када се разумела вредност акцента — у свију народа живо ради на ис/граживањнма о значају и уделу акцента у разним деловима граматике. Тим се радом дознало, да је акценат важан психолошки Фактор у постању језика, и да му је утецај од великога замашаја поглавито у развијању вокализма, често у голикој мери, да се многе иромене у разним периодима језика могу приписати једино снази његовој. Али, пре него што бисмо приступили к излагању акценатских особина у нашем језику, потребно ће бити да се рече, бар неколико речи, о акценту у опће. Кад се мало дубље загледа у природу акцента, његов физиолошки карактер и место, на ком акценат стоји : онда се питање о акценту разлази у више посебних питања. *) Дса одељка 113 филолошког темата, који јенаграђец Акадсмијским Саветом, на Ов. Саву ове године.

У главном, полазном питању, слажу се готово сви научници и веле : (( да акценат или нагласак (ассепШз, 1:оииз, 8уЊеп1;оп) није ништа друго, него изговорна сила гласа. којом се поједини гласови једнога слога и различити слогови једне речи, везују у једну целину". 0 осталим, ситнијим питањима има врло различитих мишљења 1 ). Али што је врло знаменито, досле се научници не могоше сложити у самом принципу акцентовања. О томе имају данас, у главном, три мишљења. Прво : акцентовање, по ирироди својој, може бити двојако : а). акцентовање, које се састоји из повишавања гласа и /5). акцентовање, које се састоји из појачавања гласа, које је, у осталом, увек у вези с коликим толиким повишавањем. Те две врсте акцентовања називају мелодичким и ритмичким или хроматским и ексиираторним. Хроматско акцентовање приписују неким источним језицима и, не без основа. претпостављају за класичке језике и за Санскрит. Експираторно пак акцентовање најобичније је у језицима евроиским. Друго : мишљење Фр. Бопа, оца компаративне Филологије , који — оснивајући своју иоделу на размештају акцената — разликује три принципа акцентовања: логички, ритмички и граматички. Логичким акцеитовањем назива он такво, ири коме акценат долази на најзнатнији део речи — корен или иаставак, који јој мења смисао ; такав нринцин влада у Германаца. 11ри ритмичком акцентовању акценат нада на један известан слог, нпр. на почетни или крајњи, и не обазирући се на његово граматичко значење. Граматичко нак акцентовање одликује се тим, што акценту нема одређенога места. Ово мишљење беше, до скора, изнад осталих, али му се у новије време јави доста противника. Треће би мишљење било. гхознатога слависта, проф. Бранта и још неких Филолога, који своју разредбу оснивају такође на размештају акцената. као и Боп, — али се од њега разликују у толико, што држе, да акцентовање може бити двојако : једномесно и разномесно , од којих је прва врста тројака, а друга двојака. — То су основне мисли о 1 ) Највише потврде има мшпљсњу Вилх. Хумболта, који је лепо објаснио (ТЈећег (Ие Катејзргасће итд.) »да у сваком слогу ваља разликопати три Фонетичка својства: природу гласа, трајање и висппу тоиа. Прво двоје, вели, служи као какав телесни < блик, а треће је она снага (10н), којом се у реч неки стран дух удише и која лебди иоврх говора, као какво духовно пачело, и која је непосредни израз онога, што се говором хоће да каже у сваком делићу*.