Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА

се тражи мишљење Савета по молби г. Вд. Павдовића, учитеља паруновачке школе, који моли да му се у године учптељске службе уважи оно време проведено у учитељству пре новога закона о основнпм школама, а које му није уважено с тога, што је у невреме напустио службу (чл. 54. закона о основнпм школама). Савет је одлучио: да се за оцепу овога шн тања умоли г. Стојан Марковпћ, председник Савета. III. Прочитано је пвсмо г. министра просвете и цркв. послова од 23. овог месеца, ПВр. 7345., којим се пита Савет замишљење: може ли се, по понуди г. М. Валожића, књижара, препоручити за књнжнице основнпх школа п за поклањање ученицима основнпх школа о исппту књига: Ћ Најве%а раднпк деветнаестог века Џорџ Стифенсон, изналазач железнице и локомотиве", од Мил. Марковића и П. Шрепловића. Пошто је садржпна ове књпжице позната многим члановпма Савета. то је по усменом реФерату г. Жив. Жпвановића, који је навео: да књига износи један конкретан и истинпт случај а није измишљена прича; дацело дело одиста износи, готово на сваком свом лпсту, по један успех рада и вредноће; да цело дело износи победу здравога разума над савременим предрасудама, па чак и над тадашњпм представницима техничке науке, — а и са васпитне стране износп се у Џорџу СтиФенсону добар син, прпмерап отац, ваљан грађаппп и јунак—-одлучено: да се ово дело може препоручити за књижнпце осповних школа и за поклањање ученицима основвих школа, почињући с IV. разредом па па впше. IV. Прочптано је писмо г. мннпстра просвете и цркв. пословаод 21. овог месеца, ПСр. 7258., којпм се пита Савет за мпшљеве о квалпФикацији г. Душана Јанковнћа, пређашњег проФесора гпмна.зије на Цетињу. Савет је прегледао докумепте кандндатове, иа је нашао: да г. Јанковпћ има прописане квалпФикацпје за предавача у средњим школама, п то за природно-математичке науке. V. Прешло се на програм за основне школе. На дневном је реду „Л.епо писање.« Оно је прпмљено по предложеном предлогу с овнм додатком: „Г. министар може наредчти да се уведе у неколиким школама усправно ппсање — ради огледа." Савет

САВЕТА 3 6 5

је овај додатак уиео по нредлогу својих чланова г. г. д-ра Батута п П. Поиовића, које је у исто време умолио, да поднесу и писмено образлонсен предлог о овоме. После овога дошло је „Цртање". За I. раз. прпмљеп је програм за цртање по предлогу. За II. р. гласи програм овако: »1. Дељење правих линнја на два, трн и четири дела. 2. Цртање разннх праволинијских предмета." За III. р. примљен је програм овако: „1. Цртање кривих линија, таласавих, смешаних, полукруга, круга п јајасгих. 2. Цртање предмета с разним линајама.« За IV. р. примљепи програм за цртање гласпће: »1. Цртање штампаннх слова. 2. Цртање разних предмета као п у III. р., п 3. Цртање разиог посуђа, алата, ратарских справа, лишћа и жпвотпња, све по прегледаоаицама." С овпм је свршен овај састанак.

ВАНРЕДНИ САСТАНЦИ 472-ги и 474-ти од 1. аарила и од 8. аирила овс г., у Веограду. Били су: аредседник, Стојан Жарковић, редовни чланови : Стев. Д. Поповић, Мил Недељковић, др. Мил. Јовановић - Батут, Ђ. Коаарац, Стев. Л.овч:евић; ва нредни чланови : Жив. Живановић, Ј. Миодраговић, Ст. Предић, Љуб. Јовановић, М. Шл>ивић, и Ур. Благојевић. Пословођ : Мил. Марковић. I. Прочнтан је и примљен записник прошлих ванредних састанака, на којима је утврђен програм за српски језпк у средњим школама. II. На овпм ванредннм састанцима већало се о програму нз Француског језика. Прво је утврђен цпљ овоме језику овако: „Потребна спрема за правилно чнтање, разумевање Француске књижевностп и састављање лакших писменпх састава." За овим је утврђен број часова из Француског језика. Вила су три предлога: први предлог са 22, други са 24 и трећи са 26 часова недељно. За први предлог гласали су четворица, за други че^ творица и за трећи један. Како је и г. председник Савета гласао за први предлог, то је одлучено: да се Францускоме језпку даду 22 часа недељно.