Prosvetni glasnik

ДЕВЕТИ СКУП

— КгерегГ. СШо В1аи'8 Ке18еп т Возшеп ипс1 Неггедоута, тИ Каг!;еп уоп Н. Гиерег! ВегИп. 1880. Р. КапИг. Опдта1каг1;е уоп Бопаи-Ви1§апеп ипг1 с!ет Ва1кап. Nаоћ ветеп е1§епеп Кехзе-Аићчаћтеп т с1еп Јаћгеп 1870,74. аиб§е!ићг1 1 : 420.000. ЛУти. 2. АиПа^е. Други егземплар исте карте представља још манускрипат с турама Каницовим по Вугарској. римским варошима и кастелима. — ВидегпаИз. Саг1;а с!'Ер1го. 1:400.000, са 11 страна текста, Кот. 1881. Руски генералштаб. Карта Црне Горе по најновијем разграничењу, 450 м. Петроград. 1884. К. к. МШШг-^еодгарШзсћез 1пвШи! Оепега1каг1;е уоп Возшеп, Негге^оута е!;с. ] : 750.000. ЛУ1еп. — Р1аи уоп багајеуо. 4 листа, 1:3125. Шјеп. 1885. КГереН. Оепега1каг1е с1ег висЈбв!;Нсћеп еигорајвсћеп НаЊ1п8е1, 1 : 1,500.000. ВегНп. 1887. геу. 1888. 81етћаи&ег. Кагке уоп 8ис1о81 ;-Еигора. Б1е 81аа1;еп с1ег Ва1кап-НаЊШ8е1. ЛУ1еп. Аг1апа. 1890. УодеГ. Б1е Ва1капћа1ћт8е1. 1 : 1,500 000. Из Штилерова атласа. ОоШа. Ји81и8 Регкпез. 1891. Всће&а. Сепега1каг1;е с1ег Ва1кап1аи(1ег, 13 листова. 1 : 864.000. МеиЉиск тИ Вепсћћ§ии§еи. \\чеп. Изложена је била и једна велика карта Балканског Полуострва од турског генералштаба. Она је само ФОтограФска репродукција с турском номенклатуром карте средње Европе, коју је израдио војнички Институт у Бечу. Задржато је и слово ступца, којим почиње Балканско Полуострво на карти средње Европе. Каниц је изложио и две манускриптне карте (основица им је Карићева карта из «Србије и ), од којих су у једној унесене његоветуре по Србији (1859.—1889.), а удругој римске вароши. кастели, рудници, путеви и путање. Наша генералштабна карта заузимала је угледно место и била представљена са 9 секција. Око ње су изложене биле и неке секције од обеју руских карата Бугарске (1 : 210.000 и Г: 126.000). 1 1 ј ') Од генерадних карата Бадкансвог Полуострва сада су најбоље: 1. за топографију и општу пдастиву терена (са

географа ^83

Као што сам у почетку напоменуо, проФ. Томашек изложио је четири манускриптне историјске карте Балканског Полуострва врло малога размера. Ја ћу изложити садржај њихов. Размер карата (није означен) не допушта често да се и код познатијег етнограФског распореда обележе тачније границе ; за то ћу и разграничавати поједине народности мало слободније. — Прва карта представља стање у ирвом вет) а. Хр. Јелини заузимају јужни део Балканског ПоЛуоСтрва. У опште је приморје (узак појас) Велог, Јонског и Црног Мора насељеНо Јелинима. Између Трачана на И. и илирских племена на 3. границе су долине Мораве и горњег Вардара. У северном делу полуострва око река виде се интрузије келтијсКе. —- Друга карта представља стање од 400 —- 500 год. ио Хр. ЈелиНи заузимају исти простор, само су. продревши у долине Марице, Вардара, Мораве и Тунџе. прошарали цело полуострво. Илири су редуцирани само на планинску област на 3. (Црна Гора, сев. и средња Албанија). Остали део полуострва заузимају Романи. 1 ) — Трећа карта представља нов размештај по досељењу Словена и Срба (стање око 650). Илири још више редуцирани и прошарани и у Албанији словенским племенима, која заузимају већи источни део полуострва. Овим су Словенима Романи разбијениу мале оазе. ИГрци су јако прошарани Словенима. Компактне, веће масе грчке налазе се у источном приморју Пелопонеза и Атике и око Цариграда. Највећа компактна маса Романа одржала се у центру полуострва, у областима горњег Вардара и Мораве. Северозападни део полуострва до Дрине заузела су српска племена. — Четврта карта представља стање од 680 — 1020 год. Ромеји распрострти свуда, осим западног дела, по долинама речним и већим местима. У приморју Белог и Мраморног (с Црним) Мора задржали позиције из пређашње карте. Оазе романскемање су ио где-где, али су још распрострти по целом полуострву. Албанези задржали своје позиције из пређашње карте. ЕтнограФске границе између Срба и Словена (које гдекад називају Бугарима) у главноме шраФама) V о ^ е1 -ова карта из Штилерова атласа. .2. за пласгиву (са изохипсама) картагеогр. војничког Института бечког: Нурзоше1п8сће Каг(;е с1ев еигоршвсћеп Опеп1в. 1887. За школе је најзгоднија Киаертова карта Вје ВаЉапћаШпае! 1884. из серије: 81;шпте рћубхкаНасће 8сћи1жапДкагЧеп, ') Романизовани Трачани и Илири.