Prosvetni glasnik

384

оу исте(?); једино што оу Срби мало даље продрли на Југ. Хунски Бугари у иоточној Вугарској и турска племена у долини Вардара чине компактне масе. На овој су карти линијама означене и политичке границе бугарске др?каве иод Аспарухом (680. г.), Крумом (815. г.), Вогором (840. — 927) и Самуилом (око 1000), и границе српске државе под Душаном (око 1346.). ПроФ. је Тула изложио геолоиже карте ВалканскогПолуострва. Између осталихбиле су изложене и све три геолошке карте ЖујовиЛеве. Све су те карте познате из Тулиних библиограФских прегледа. Нова је само маиускриптна геолошка карта Витоша од Златарског. Ветштајнје изложио велику манускриптну карту, у којој су унесене туре свију аустроугарских нутника, који су од 1870.90. испитивали Балканско Полуострво у ФитогеограФСком погледу.

ДРУГО ПУТОВАЊЕ НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА ДТУГЕ ВЕОГРАДСКК ГИМНАЗИЈЕ ПО СРБИЈИ И ПО БОСНИ 1890. од др-а ник. ј. иетровића, љуб. миљков0ћа, п. а. типе ii. с. павловића, јк. ј. јуришиђа. п. ; КРОЗ Б00НУ (Свршвтак) По казивању, у вишим планинама босанским налази се појединачки медвед, докле вука има овуда; у већим шумама има и дивље мачке и риса, а у неким иланинама између Дрине и Наренте има и гемзе. За УиНиг М уш казују, да га има по стрмим и неприсгупним стенама, одакле је, за турско време, долетао у Сарајево и ту у друштву с псима, по улицима и друмовима око вароши, падао на стрвине. Врло се много опажају разне врсте гаврана ; од чавака Ј

опажене су Согуиз ћчгдПедиз и оогопе. Близу Сребрнице нађени су Етуз еигорае и Гасег1;а а§Шв. Како су нам казивали, у крају Босне, кроз који смо ми прошли, има, али само прилично ретко, обе отровне гује: РеНаз ћегш и У1рега аттос!у1;е8, којих има и у нас и од којих је ова последља нађена више Крупња, као што је поменуто. По необично лепом дану ушли смо у Сребрницу. У надању да ћемо видети много већу и насељенију варош преварили смо се, јер је то малена варошица са једва нешто преко 2000 становника. С источне стране притисла је врло стрма Бојина планина, а са западне чука Киселица, те тако лежи у врло уској долини, која је само са севера и југа отворена. По средини протиче река Крижевица. На десној обали њеној находи се Град-Махала, у којој живе мухамедовци, а на левој Доња-Махала, где живе нравославни. Град-Махала нешто је већа од Доње Махале. Чаршија је незнагна, мања и сиротнија од зворничке и тако тескобна, да се њоме ни колима проћи не може. Дућани с ћепенцима, калдрма врло несрећна, мртвило у свему. Окупација још није успела да Сребрницу крене унапред. Зворник је куд и камо више осетио новине од Сребрннце. По своме положају, збијена у овакве гудуре, опкољена бреговима од 500 м. висине , не би бозна колико заинтересовала ни путнике ни иривлачила гхажњу државне управе , да јој није чувених рудника сребрносног олова, обилне нроизводње дувана и, у новије време, већ далеко чувене гвожђевито - арсеничне воде. Из Сарајева се стиже у Сребрницу за два дана. За половину овог времена прође се позната гора Романија, висока, кршевита и голетна зараван. Са Зворником је спаја ванредно лена и широка цеста, којом се стиже у Љубовију за непуна 2 сахата. Као среска варошица, столица је котарског предстојника. Осим ореоке власти у Сребрници је унрава дуванска за срез сребрнички, пошто се у њему много дувана сади. Управа се овде зове «дувански уред." Сама држчва у својој режији заоадила је ове године 230.000 струкова. Ми смо ирошли норед тог дуванишга. Оно је веома дивно уређено. Али и сељаци саде овде дуван, иошто босанска влада води озбиљну бригу о унапређењу дуванске нроизводње.