Prosvetni glasnik

386

НАУКА И

НАСТАВА

путе, јер беше захладнело, па пођосмопреко моста Беше се већ у том и смркло , те Фабрику прегледасмо према свећи. Окер, хидратисани оксид гвожђа, жута боја, налази се у околини. Иостаје распадањем старе троскве , а и саме трахитне стене под утицајем воде. Копају је и доносе у Фабрику помешану са земљом, где је растварају у води , па тај раствор пуштају преко неколико етажа, где се чиста боја таложи, па после цеди и у нарочитим пећима жари. Управник, човек јако одан своме послу, разви читаво предавање. Он је био одморан , па му се и могло. Показиваше нам до ситница сав рад, којим се добија 7 нијанаса боја (од отворено жуте до румене). Рад је непрекидан. Боју још не продају. Понесавши собом неколико кутија, вратисмо се у гостионицу. Бејасмо утврдили план, да 12. Јула одемо до сребрних рудника, на да се вратимо у Сребрницу, а одатле у Љубовију. Скројени план поквари нам г. Јакубовски. Он нам предложи да се не враћамо с рудника, но да оданде продужимо пут у Сасе, на на Бјеловац, а одатле на Љубовију. Рече нам да је то истина тежак пут, али се не морамо враћати. Разуме се да смо ми на то пристали , јер нам и самим нс беше пријатно враћати се истим путем. Замолисмо га даизда наредбу да нам се 6 коња спреме за сутра. Ногодисмо коње по 1 Форинту, а вође по 80 крајцара — јеФтиније дакле но у Зворнику. Сутра дан, 12. Јула, пошто испратисмо крупније ствари колима на Љубовију с Владом, коме беше позлило кренули смо се, у пратњи г. г. Јакубовског, директора Фрабрике окера, управника дуванског иуреда", у правцу Црнога-Губера. Пут је у Губер врло живописан и водн поред борове шуме са по где којим иитомим кестеном. Само врело лежи на четврт сахата источно од Сребрнице, и идући к њему пролази се поред многих римских ноткопа. Трахит који заузима сва брда лево и десно од друма у распадању је и изгубио је, по површини, своју првашњу боју. Продукти распадања јесу разнолики оксидн и хидроксиди гвожђа, пирит, арсено-пирит и т. д. Сама је стена јако трошна, тако да се, на неким местима, и прстимараздробрити може. На неколико места вода, што пролази кроз

свај терен, и сама је добила — од црвених гвожђевитих једињења — црвену боју, а лековита вода Губер постаје растварањем арсено-гвожђевитих састојака у води, што кроз поменуту трошну стену циркулише. Хемиску анализу воде из врела Губер извршио је ироФ. медецине др. Ернест Лудвик. Помињемо важније састојке. Ти су : На С1, КаН80 4 , Са 2 Н 2 (С0 4 ) 3 , М^Н 2 (80 4 ) 3 . Најважнији је састпјак Феро-сулФат (3• 73 4), алуминијум - сулФат (2*277) и арсентриоксид (0*061). Температура је воде (на дан 17VII—87 год.) само 13°С. при ваздушној температури од 25°С. Јачина је извора 300 литара у минуту. Сума чврстих састојака 8.539. Поред овог извора имају још два : Мала и Велика Киселица. Оба садрже нешто мање састојака, а сви укупно спадају у исту врсту, у коју и светски чувени извори у Левику у Јуж. Тиролу , с том разликом што извори у Левику имају више чврстих састојака, нарочито гвожђа у једињењу са Н80 4 . Међу тим то је оно што им даје већу вредност у медицинском погледу, јер је и вода њихова много лакша , а поред тога садржи и довољну количину арсентриоксида 1 ). Потрошња воде расте из године у годину. Извор се находи у државним рукама. Подигнуте су две омање дрвене зградице, у којима је смештен сав прибор за скупљање воде, која је гвозденим цевима спроведена из блиске околине у омање резервоаре, из којих се пуне мале Флашице (од прилике пола литра). Свака Флашица носи етикету, на којој је изложена хемиска анализа воде. Прве године извезло се, по нричању г. Колба, на 20.000 Флаша. После годину дана број овај одскочио је на 200 хиљада. Велика је потрошња воде од времена, када се увидело лековито дејство њено. Овоме је много припомогла сама држава, наредивши , да се по свима јавним болницама у нространој Аустро-Угарској царевини мора употребљавати арсенична вода из Сребрнице, с тачним упутством лекарима: да бележе резултате својих опажања над болесницима који су је употребљавали. На 1 ) Опширан реФерат о чланку Е. Лудвикову Б 1 е М 1пегаЦиеИеп Возшепз (печатано у »ЛУ1епег кНшзсће ЛУосћепвћћгШ-у* у 1889 г. Бр.: 4—6, 8-11, 15, 24, 31 и 32) донео је г. Св. А. РадовановиА у V св. Е.аставнша за 1890 г., а норед хога о истоме раду бидо је саопштеаа и у књижевн. листу Јавору.