Prosvetni glasnik

49*

друго путовање наставника и ученика друге београдске гимназије 38 7

овај начин било је лако проучити за кратко време благотворно дејство њено, што је наравно и потрошњу удесетостручило. Око Губера расте ово биље : ЕршесНшп а1р1пшп 1ј .; ОатеИпа ?оеШа Ег.; 6гетз1а ајхап^еа Теп.; Сгешз^а оуа^а Ћ. К.; Су1,18и8 и1 §псапз Е.; Ро1,еи1л11а аг.иапа Вогкћ; Зогђиз аисирапа1Ј; Шегшат ЗсћтШи Таизсћ.; Ргепап1;ће8 ригригеа Б.; Сатраиик 81ђ1пја Ј ј.; Уасс1шит МугИИиз Јј.\ Са11ипа уи]§ - ап8 8а1]з1).; Вгискеп^аИа бркиИНога Всћђ.; Ј1ех а^шМшт Е.; МегсипаНз аппиа Е.; Сл81;апеа уезса Огаегћи Рти8 8у1уеб1;п8 В.; АМез ресИпа^а БС.; Виги1а а11)1(1а 1)С.; Абр1(1тт ГШх таз 8№.; Ро1уросИит ВоћегНапит НоШп.; В1есћпит зр!сап1 ВоЉ. Заггисавши своја имена у књигу посетилаца н узевши по Флашу лековите воде, опростисмо се с чиновницима Фабричним, настависмо путовање с нашим новим вођом, шумаром сребрничког котара. П Р е него што бисмо упознали читаоце наше с историјским чувеним рудницима среброносног галенита на Кварцу и Сасима, изложићемо у кратко састав сребрничког терена. Цео сребрнички епруптивни масив са севера је ограничен кристаластим шкриљцима, на југо-западној страни граница му верФенски шкриљац, а на једном месту и тријаски кречњак. Сребрничка област износи у дужину, са ЈЗ. на СИ., 14 км., а у ширину 9 км. На СЗ. од њега полазе неколико огранака туФа, чија је највећа дужина 10, а ширина 3 км. Главни масив на југоистоку одсечен је, готово под правим углом, шкриљцем, тако да изгледа као да је овде једна велика пукотина. Интересно је поменути, да рудне жице — среброносни галенит — у стени теку паралелно правцу пружања ове линије. Стена сребрничке еруптивне области јесте по Гетингу *) трахеит, док је по минералошком саставу Јон увршћује у кварцнропилите. Стена се — по одредби овога аутора 2 ) — састоји из кристаласте, Фелдспатне оеновне масе са уметнутим приткама ') Ј. М. Жуј овић, БиблиограФија за геологију балк. иолуострва, I. Београд 1888. стр. 9. 2 )Сггип<Шп1е (1ег 6ео1о§1е уоп Во8п1епНегсе§о-«г1па. Уоп Бг. Е. V. МојвЈзотЈсз, Бг. Е. ТЈе^ге иш! Бг. Л. ВЈМпег. 1880 год.

Фелдспата; зрнаца од кварца, у коме има течних интерпозиција; хорнбленде; сиво црвеног или зеленог биотита; стубића од апатита и кристала хематита. У многим се стенама находи и пирит. Рудоносни кварц пропилити имају сиву или прљаво зелену или мрко црвену основну Фелдспатну масу. Многи шуште под утицајем киселина, што тврди да се стена находи у нроцесу распадања. Најзад помињемо да је проФесор Ј. М. Жујовић са планине Кварца донео један примерак стене, коју он, према њеном саставу, убраја у микрогранулите. 1 ) Што се тиче начина јављања стене,. у главноме је громада, премда има и других облика. Тако у области великог Калајевог Поткопа и испод Сребрнице у Крижевици јавља се трахит у банцима и паралелно површини седиментарних стена. Код хана испод Сребрнице трахит, на додиру са шкриљцем, има и стубасто лучење, што је чест случај код базалта. У купама има га код Залажја. Старост сребрничке стене тешко је одредити. Ио начину јављања, она би била најмање тријаска; међу тим Тице, по аналогији са стенама код Каменице и Маглаја и 1то сличности с терцијерним ердељским гринштајнским трахитима, претпоставља да су трахитске ерупције могле падати у терцијерно доба. 2 ) Према брижљиво сакупљеном петрограФском материјалу са разних места сребрничке околине — ми смо склони да верујемо: да у овом великом сребрничком масиву има развијено више петрограФСких тииова. На ово нас нагони јако варирање стена, са разних локалности. Тако одмах при улазу у сребрничку долину, код Фабрике окера, избила је жица трахитоидне стене, плаве боје. По основној маси излучени су прилично крупни, призматични кристали Фелдспата. Над стеном је шкриљац. Моћност жице износи 3 Ј ) в. Ј. М. Жујовић. ВиблиограФија за геологију балван. полуострова 1888 г. стр. 9—10. Г. Јовичић извршио је и хемиску анализу ове стене и рад његов публиковаће се у III. књизи Геолошвих Анала балкан. полуострова. г ) Подаци о геолошком саставу сребрничког терена начину јављања стене и рударској радњи дрлени су из књиге Бруна Валтера : В е Нга& гиг Кепкхпзз <1 ег Егг1а§егв1аиеп Воагпепз. Загајеуо 1887. Опширан реоерат о њој находи се у I. књизи Геолошких Анала Балкапског полуострова 1889 год. стр. 206—224.